Greg Brejden - Prvi deo

Šaman je na obali odabrao da vidi novi put i kroz kolektivnu rezonancu, drugi su izvukli korist iz njegovog iskustva, to je lepota holograma. Ako imamo određeni obrazac, na primer, obrazac pahulje, koja je cela i kompletna sama za sebe, a u isto vreme je i deo neke veće pahulje, koja je takođe deo još veće pahulje… I u svakom od ovih obrazaca nalazi se jedan maleni, zašiljeni vrh pahulje. Kada bi otkinuli taj vrh, on bi prestao da postoji u bilo kojem obrascu tih pahuljica. To je ta lepota holograma. Ako se promena desi na nekom mestu, ona se automatski ogleda kroz ceo sistem.

Šta to predstavlja za nas:

Evo nas, na ivici novog milenijuma, stvaramo nove načine reagovanja na život. Živeli smo u svetu dva kontrastna principa, gde smo sudili, ubijali, plašili se, mrzeli, i oduvek smo imali alate koji bi nam pomogli da se izdignemo iznad te osude, mržnje, straha i ubijanja. Svaki put kada neka individua izabere novi način da odgovori, izabere nešto drugo od mržnje, nešto drugo od ‘moralno’ zaslužene kazne, što je veoma snažno u našoj kulturi, ako uradiš nešto moraš platiti cenu za to, i to nije pravi put, ili krivi put, nije dobro ili loše, već samo način, određena staza, put, a pored toga postoji višlji put. Svaki put kada individua izabere taj put, ona olakšava taj izbor svakom sledećem. Dakle, zapitajmo se da li želimo da u ovaj novi milenijum ponesemo mržnju, osudu, ratovanja i ubijanja, ili biramo mir, oprost, saosećanje i ljubav, odajući poštu svoj različitosti koja nas je dovela do ove tačke. Mržnja, ubijanje, osuda, bes, ratovi… Sve nam je to služilo da nas dovede na ovu stazu, i da upoznamo sebe da možemo biti i takvi, a sada smo pozvani da izlečimo tu stazu i da izaberemo nešto sasvim novo, radije nego da osuđujemo stazu i osećamo bes prema njoj, nego da krenemo napred, dalje. To je lepota holografskog modela svesti, i zbog toga postoji samo jedan, i svi zajedno prolazimo kroz ta vrata i niko nije ostavljen iza, i svako profitira sa svakim izborom koji načinimo, dok rađamo ovaj novi milenijum.

U proleće 1996. moja žena i ja smo imali priliku da vodimo jednu malu količinu ljudi u centralne planine Tibeta. Najvažniji razlog za mene, što smo otišli na taj put, je bio moj osećaj, radije moja sumnja, da možda njihova velika biblioteka sadrži pisana dokumenta i da možda manastiri tamošnjih monaha i monahinja čuvaju tradiciju kulture koja je postojala pre njih- stari Aseni.

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25