Da li postoji osoba kojoj ne možeš da oprostiš? Zapamti, svi smo jedno i kada ne opraštaš nekome to je kao da ne opraštaš sebi, ili bi postavila dalje jedno pitanje. Da li bi volela da tebi neko nešto ne oprosti? Ne bi naravno! Zato i ti nemoj činiti ono, što ne želiš sebi. Možemo u opraštanju ići i dalje. Oprostimo svima ako smo bili povređeni u ovom životu i u svim predhodnim reinkarnacijama, jer možda nosimo u svom biću nešto što svesno ne znamo. Sve jedno oprostimo svima i svemu, jer želimo ljubavlju i radošću ispuniti svoje biće.
Život u svojoj celovitosti, dobrobiti i ljubavi Božanskog daha, uvek donosi takve neverovatne primere okolnosti, prilike i iskustva, u kojima se kriju savršena rešenja za našu najveću sreću i radost. Često mi to ne vidimo! Zato je potrebno umiriti um i emocije, i duh razrešenja će se prikazati. Vera da smo voljena bića Božanskog Izvora i da nam On uvek pomaže se uvećava, kako i mi sami sebe volimo i pazimo. Sve nemire razrešava mir. Uvek suprotno stanovište od onog što te pogađa, donosi harmoniju i odgovor, na gore pomenuto pitanje!
Uvek postoji nešto što nam je nejasno, nešto što ne vidimo dobro, nešto čiju celinu ne možemo obuhvatiti, pa se često bunimo, ljutimo i prepiremo sa vetrenjačama, valda…zamišljenim…
Jutros dok sam pila kaficu, iznenada mi se javila slika u glavi od koje sam se samo nasmejala. To je bila slika jednog vremena i trenutaka, koje nikada neću zaboraviti, jer oni su bili moja radost, koja će me voditi kroz ceo život, u to sam sigurna.
Možeš se skrivati. Možeš igrati igre sa sobom i drugima, i misliti da niko ne vidi, ali kada se na trenutak pogledaš u ogledalo, dok češljaš kosu, u svojim očima ćeš videti na trenutak odraz svega što nisi. Videćeš po svojim osećanjima, sve ono što je potrebno da menjaš kod sebe. Posle svake promene će se oslobađati odraz u ogledalu, i bićeš sve divnije i lepše biće. Polako ćeš dolaziti do svoje suštine, onoga što stvarno jesi. Prekrasno biće univerzuma.
Svi smo ponekad nezadovoljni kako naš život izgleda, i možemo navesti sijaset razloga, zašto je to tako. Međutim, kada bi bili drugačiji i bili neko drugi, morali bi automatski raditi stvari, koje inače ne radimo i provoditi naše vreme mnogo drugačije nego do sada. Pitam se, da li bi nam se to svidelo? Mislim da ne bi! Zašto? Zato što su nas sve naše emocije, sve naše želje, i sva naša htenja, uverenja i sve ono što nas je ikada zanimalo i privlačilo, dovelo do toga da budemo ovakvi kakvi smo sada. To ne znači da u nekim segmentima ne treba da se menjamo, ali to su samo delovi nas.
Ponekad nam je sve jasno a ipak nešto fali da bi krenuli u akciju. Postoji neki nevidljivi zid između nas i našeg dostignuća, ali to nije razlog za nezadovoljstvo. Potrebno je samo podneti taj period nultog stanja, iz kojeg će proisteći pravi trenutak kada smo potpuno spremni da nešto učinimo.
