Uvek postoji nešto čega možeš da se setiš u svome detinjstvu, što uvek u tebi izaziva sreću i osmeh. To su oni trenuci, koje uvek možeš da prizoveš i probudiš u svome biću, i da se osećaš kao da si dotakao vrh sveta. To su iskrice savršeno čiste svetlosti, radosti i ljubavi. Ako ti se desi da ti um pravi neke zavrzlame, i sprečava tvoje srce da bude radosno, seti se tog uzvišenog i svečanog trenutka svoga detinjstva, i tada ćeš automatski biti sreća i radost. Razoružaćeš svako nepotrebno osećanje sa čistom vibracijom radosti.
Jutros dok sam pila kaficu, iznenada mi se javila slika u glavi od koje sam se samo nasmejala. To je bila slika jednog vremena i trenutaka, koje nikada neću zaboraviti, jer oni su bili moja radost, koja će me voditi kroz ceo život, u to sam sigurna.
Lojalnost se može uporediti sa prodavnicom koja prodaje izuzetne porcelanske vaze, radnja čiji nam je ključ dala Ljubav. Svaka vaza je lepa zato što je različita, baš kao i svaka ličnost, svaka kapljica kiše, svaki kamen koji spava u podnožju planine.
Iza svakog bića, stvari i pojave, postoji misao, misaono energetska forma. Sve što je čovek izmislio i stvorio, bila je jednom samo misao. Kako se naša civilizacija širila i razvijala, čovek je imao razne potrebe, kako bi unapredio svoj život. U raznim segmentima života svako je ponaosob razmišljao i dodavao svoju energiju, tako je zajednička energija u jednom trenutku kroz različite ljude donela mnoga otkrića i život kakav imamo danas. Pojedinačna manifestacija stvara globalnu manifestaciju.
Osoba uvek mora znati kada se jedna faza života završila. Ako insistiramo da ostanemo u njoj duže nego što to treba, gubimo radost i značenje drugih životnih faza kroz koje moramo proći.
Svi smo ponekad nezadovoljni kako naš život izgleda, i možemo navesti sijaset razloga, zašto je to tako. Međutim, kada bi bili drugačiji i bili neko drugi, morali bi automatski raditi stvari, koje inače ne radimo i provoditi naše vreme mnogo drugačije nego do sada. Pitam se, da li bi nam se to svidelo? Mislim da ne bi! Zašto? Zato što su nas sve naše emocije, sve naše želje, i sva naša htenja, uverenja i sve ono što nas je ikada zanimalo i privlačilo, dovelo do toga da budemo ovakvi kakvi smo sada. To ne znači da u nekim segmentima ne treba da se menjamo, ali to su samo delovi nas.
Ponekad nam je sve jasno a ipak nešto fali da bi krenuli u akciju. Postoji neki nevidljivi zid između nas i našeg dostignuća, ali to nije razlog za nezadovoljstvo. Potrebno je samo podneti taj period nultog stanja, iz kojeg će proisteći pravi trenutak kada smo potpuno spremni da nešto učinimo.
