Oduvek sam imao svest o tome da bilo šta što mi je interesantno, uzbudljivo, u vezi čega sam strastven, ili nešto što me dotakne na neki način, ili motiviše – da u svemu tome postoji način kako mogu zaraditi za život. Nema nikakve veze šta je u pitanju. Moj sin Sends (21) ima veliku strast za surfingom. On je trenutno na Florida koledžu I ide mu super, ali čitav njegov život vrti se oko surfinga. On čim ustane ujutro, proveri kakvo je stanje talasa svuda u svetu. Ja mu govorim da mu poslovna diploma nije potrebna; on ne mora da ide na koledž sa svojih dvadeset godina. On neprestano priča o surfingu – osećaj kada si na daski, kako je voziti se na talasu, biti jedno sa okeanom…
Dok sam uživala u lokalnom parku, načula sam razgovor između dve žene koje su pričae o tome koliko su samo isfrustrirane na svojim poslovima. Sedele su bizu mene, I iako sam se trudila najbolje što sam mogla da gledam svoja posla, ipak nisam mogla izbeći a da ne čujem koliko su vremena I energije ulagale u taj problem. Konstantno su ponavljale detalje situacije ponovo I ponovo, žaleći se na kolege, na ceo ofis, na šefa, itd. Setila sam se kako sam I sama radila isto ranije u svom životu – ulagala sam svu svoju energiju i oživljavala stvari koje nisam želela da mi se dešavaju tako što sam se konstantno žalila u vezi njih.
