Uvek postoji nešto čega možeš da se setiš u svome detinjstvu, što uvek u tebi izaziva sreću i osmeh. To su oni trenuci, koje uvek možeš da prizoveš i probudiš u svome biću, i da se osećaš kao da si dotakao vrh sveta. To su iskrice savršeno čiste svetlosti, radosti i ljubavi. Ako ti se desi da ti um pravi neke zavrzlame, i sprečava tvoje srce da bude radosno, seti se tog uzvišenog i svečanog trenutka svoga detinjstva, i tada ćeš automatski biti sreća i radost. Razoružaćeš svako nepotrebno osećanje sa čistom vibracijom radosti.
Jutros dok sam pila kaficu, iznenada mi se javila slika u glavi od koje sam se samo nasmejala. To je bila slika jednog vremena i trenutaka, koje nikada neću zaboraviti, jer oni su bili moja radost, koja će me voditi kroz ceo život, u to sam sigurna.
Iza svakog bića, stvari i pojave, postoji misao, misaono energetska forma. Sve što je čovek izmislio i stvorio, bila je jednom samo misao. Kako se naša civilizacija širila i razvijala, čovek je imao razne potrebe, kako bi unapredio svoj život. U raznim segmentima života svako je ponaosob razmišljao i dodavao svoju energiju, tako je zajednička energija u jednom trenutku kroz različite ljude donela mnoga otkrića i život kakav imamo danas. Pojedinačna manifestacija stvara globalnu manifestaciju.
Možeš se skrivati. Možeš igrati igre sa sobom i drugima, i misliti da niko ne vidi, ali kada se na trenutak pogledaš u ogledalo, dok češljaš kosu, u svojim očima ćeš videti na trenutak odraz svega što nisi. Videćeš po svojim osećanjima, sve ono što je potrebno da menjaš kod sebe. Posle svake promene će se oslobađati odraz u ogledalu, i bićeš sve divnije i lepše biće. Polako ćeš dolaziti do svoje suštine, onoga što stvarno jesi. Prekrasno biće univerzuma.
Svi smo ponekad nezadovoljni kako naš život izgleda, i možemo navesti sijaset razloga, zašto je to tako. Međutim, kada bi bili drugačiji i bili neko drugi, morali bi automatski raditi stvari, koje inače ne radimo i provoditi naše vreme mnogo drugačije nego do sada. Pitam se, da li bi nam se to svidelo? Mislim da ne bi! Zašto? Zato što su nas sve naše emocije, sve naše želje, i sva naša htenja, uverenja i sve ono što nas je ikada zanimalo i privlačilo, dovelo do toga da budemo ovakvi kakvi smo sada. To ne znači da u nekim segmentima ne treba da se menjamo, ali to su samo delovi nas.
Ponekad nam je sve jasno a ipak nešto fali da bi krenuli u akciju. Postoji neki nevidljivi zid između nas i našeg dostignuća, ali to nije razlog za nezadovoljstvo. Potrebno je samo podneti taj period nultog stanja, iz kojeg će proisteći pravi trenutak kada smo potpuno spremni da nešto učinimo.
Sitnice čine život velikim. Od sitnice se rađa krupnica. Da bi došli do grandioznog doživljaja i osećaja, moramo naučiti uživati i voleti sitne male trenutke. Ti mali trenuci nauče naše srce da plamti od ljubavi kada posmatra travku na povetarcu i da oseća zahvalnost za sve što jeste, za svoju porodicu i svoj srećan život.
Čovek je sam po sebi dovoljan da bi bio srećan, ali retko se prepušta toj snazi u sebi. Delom zbog svoje lenjosti, a delom jer se upoređuje sa drugima. Zajedništvo među ljudima bi bilo snažnije, iskrenije i sa mnogo više povezanosti i ljubavi, kada bi prvo mi sami sebi bili dovoljni za sreću.
Kada vidiš da si pogrešio u bilo čemu, shvati da tu nema mesta za ljutnju i krivicu prema sebi, jer to će te odvesti još dalje od tvog puta, od tebe sama. Jedino što ti je potrebno i korisno iz takvog iskustva je pouka! To istinsko znanje iz tvoga iskustva je blago, koje trebaš poneti sa sobom, i zahvalnost životu na poučnoj lekciji. Sve se na kraju stopi u ljubavi sa Životom.
