Sve se menja u našem životu! Menjaju se misli i emocije konstantno. Menja se naša ličnost. Svesni smo da stalno možemo da je menjamo šta god poželimo. Menjaju se sve okolnosti oko nas i to možemo stalno menjati, jer smo osvestili kreativnu moć misli i emocija. Svesni smo koliko se menjamo, tako da skoro ni ne ličimo na sebe od pre koju godinu i taj tempo promena se stalno ubrzava. Šta je to u nama što se nikada ne menja? To je biće duha koje je u nama, duša večna i nedodirljiva u ovim promenama. Ona je živi i nepromenljivi svedok svih promena. Mi smo neodvojivi deo ove veličanstvenosti.
Svi bi mi rado prihvatili promene, samo kada ne bi bolelo, kada ne bi očešale nelagodom, zbunjenošću ili strahom naša uverenja i stavove u kojima smo se utvrdili.
Ok. Sigurno ste se sad zabezeknuli na ovaj naslov, ali šta da radim…tako se desilo. I želim da podelim sa vama ovu simboličnu, veoma simboličnu priču kako čovek sebe može popišati na mnoge načine. I kako smo ponekad toliko uporni i nesvesni do besvesti u svojim nastojanjima da se držimo nekih iluzija od uverenja, da život nema druge nego da nam na očigledne načine pokaže kolike smo budale.
Doživljavati emocije je normalna i prirodna stvar, i tu ne postoji nikakav problem. Problem nastaje kada počnemo da tumačimo i procenjujemo svoje emocije, kada se identifikujemo sa njima. Potrebno je samo ostati u tišini sebe i biti neutralni posmatrač, bez da se identifikujemo sa emocijama, koje su samo u tranzitu kroz naše biće. Te emocije, to nismo mi. Mi smo nešto mnogo veće i moćnije od toga. Mi smo Svest Božija, Postojanje. Ukoliko ustrajemo, kao neutralni posmatrač, otvoriće se novo polje viđenja, a to je istinska čista realnost, koja uvek daje mudre poruke.
