Ja sam okean misli, koje su me oblikovale u osobu. Menjam misli i osoba se menja. Koja zanimljiva igra! Konstantno nešto privlači moju pažnju i fokus, i tako polako ulazi u moj život. Postaje deo mojih misli. Ako one traju u meni intenzivno i snažno neko vreme, to postaje moje uverenje, verovanje i osobina karaktera ličnosti koju sam kreirala i izgradila. Recite, zar nije to čudo? Zar nije to najveće čudo, i direktno učestvovanje u izgranji sopstvenog života, a samim tim i slike celog ovog sveta, kakva je danas. Nema mesta za osudu i kritikovanje drugih, već sostvenu promenu. Kako se menja ličnost, tako se menja i globalni svet.
Uvek svoje oči držite otvorenim za nove ideje I misli koje će vas inspirisati I dati vam moć. Kada sam započinjao pisanje svoje knjige ‘Izgovori nestanite’, dobio sam odličan savet od predsednika Hay Hous-a, Reida Trejsija. Rekao mi je da mi upravo šalje kopiju knjige Dr.Brusa Liptona, ‘Biologija Verovanja’ sa obećanjem da će mi se sigurno dopasti. Bio je u pravu. Ono što sam pronašao u Brusovoj knjizi bila je fascinantna, naučnički zasnovana rasprava o konceptima koji su savršeno predvodili moju ideju za knjigu ‘Izgovori nestanite’ – o tome kako naša sopstvena ograničavajuća verovanja stoje na putu ka našem višem, zdravijem, I srećnijem životu. U svojoj knjizi ja govorim o načinu kako da izađemo iz kolekcije neispitanih izgovora koje imamo kao opravdanje zbog čega naš život ne funkcioniše. Brusov rad zasniva se na pogrešnoj predpostavki ljudi da se ne mogu menjati zbog njihovog DNK – da ih njihovi geni čine onim što jesu, daju im bolesti, I drže ih zaglavljene u mestu. U knjizi ‘Biologija Verovanja’, Brus objašnjava zapanjujuće istraživanje koje demostrira zašto mi ipak nismo ograničeni svojim genima, već svojim verovanjima. Bukvalno, naša verovanja mogu promeniti strukturu naših gena. To je još jedan manje izgovor da ne budemo sve što možemo biti, zar ne?
Verovanje je naš unutrašnji stav ili mišljenje o nečemu. Nastaje kao misao koju smo negde čuli i koja je bila dovoljno puta ponavljana, da je jednog trenutka postalo naše uverenje, verovanje. Kako je nastalo, tako može i da se promeni, procesom afirmacija ili samoposmatranjem. Čovek menjajući svoja verovanja pomera granice od nemogućeg do mogućeg!
