Vaš izvor pozitivne energije
Misli su temelji koji nam pomažu da stvaramo svoj život. Kada imamo gomilu neorijentisanih, negativnih, I nerealističnih misli, temelj puca I mi završimo tako što se osećamo poludeli I bez humora. Način na koji razmišljamo u mnogome podseća na avion I autopilota. Mi zaboravljamo da možemo preuzeti kontrolu I upravljati sobom. Ali nam se čini da je mnogo lakše kada to ne činimo.
Dok sam uživala u lokalnom parku, načula sam razgovor između dve žene koje su pričae o tome koliko su samo isfrustrirane na svojim poslovima. Sedele su bizu mene, I iako sam se trudila najbolje što sam mogla da gledam svoja posla, ipak nisam mogla izbeći a da ne čujem koliko su vremena I energije ulagale u taj problem. Konstantno su ponavljale detalje situacije ponovo I ponovo, žaleći se na kolege, na ceo ofis, na šefa, itd. Setila sam se kako sam I sama radila isto ranije u svom životu – ulagala sam svu svoju energiju i oživljavala stvari koje nisam želela da mi se dešavaju tako što sam se konstantno žalila u vezi njih.
Na momenat se setite paradajsa. Zdrava biljka može imati I više od stotinu plodova. Da bismo imali tako bogat paradajs, moramo prvo početi sa malim, osušenim semenom. To seme definitivno ne izgleda kao biljka paradajs. Takođe nema ni ukus paradajsa. Da ne znate bolje, bili biste ubeđeni da to seme ni ne može postati veliki paradajs. Recimo da ovo seme zasadite u zemlju, redovno zalivate I pustite da ga sunce obasjava svaki dan.
Pre neki dan, glava mi puca, boli me i čupa po svim šavovima. Sagnem se da obujem zokne, ono pulsira, imam osećaj eksplodiraće mi na ramenima! Hvala Bogu, pa odavno znam (naučila sam od drage Luiz, a i po svom ličnom iskustvu i logici) da je svaki bol u mom telu kazna koju sebi upućujem. Uvek je tako. Osećam se krivom zbog nekog razloga (od situacije do situacije razlozi se menjaju) i onda naravno, krenem u odmazdu po sebi i svojoj lepoj glavici, pa se uništavam do neznanih daljina, dubina i beskraja.
Kada se fizičko I Ne-fizičko ujedine
Abraham opisuje kreativnu moć koju svi mi posedujemo:
Često mi se dešava u toku dana, da se umirim i samo posmatram.
Sednem na travu ili na moju stolicu na terasi, i ćutim.
