Ovo je laž Dženis Džoplin (Janis Joplin), Merilin Monro (Marylin Monroe), Vinsenta Van Goga (Vincent Van Gogh), Kurta Kobejna (Curt Cobain), Bila Holideja (Billie Holiday), Dilana Tomasa (Dylan Thomas)…Laž, da na ovom svetu postoje ljudi, koji su suviše lepi za njega, i koje je svet izneverio.Ova laž je izmišljena, kako bi pustila sa lanca, umetnika u nama. Ako smo suviše lepi i senzibilni za ovaj surovi svet, onda ne moramo da sklapamo nikakav sporazum sa njime. Ne moramo da interaktujemo sa ovim svetom, odgovorno i pristojno, zato što smo suviše lepi za njega. Možemo da se ponašamo kao drogirana deca, možemo da upropastimo svoj život, i pustimo da nam ova laž služi kao opravdanje do kraja vremena.
Što duže imam neku naviku, tolko je teže da je se odviknem. Ljudi imaju loše navike, kojih bi želeli da se reše, ali pošto ne žele da preduzmu neophodnu akciju, počinju da lažu u vezi svojih navika. Lažu sami sebe, a to je najdublja i najdestruktivnija laž koja postoji. Zato što zaustavlja svaku šansu, za pravu promenu. Na primer, ljudi će reći:
Ljudi često preuzimaju tugu kao način postojanja, jer je veoma lako, i čini se kao najbezbedniji način življenja. Niko ne može ugušiti tvoj entuzijazam, ako ga ni nemaš.
Ja sam dugo vremena imao utisak, da svi oko mene poseduju knjigu: Kako činiti da vam život savršeno funkcioniše, i da ja iz nekog razloga, nisam bio prisutan kada su se te knjige delile.
Nedavno je moja dvanaestogodišnja ćerka učestvovala u čitanju poezije, gde su svi u razredu imali zadatak da napišu takozvanu pesmu laži, o tome kako su divni. Trebali su da izmisle neistine koje bi govorile kako su oni neverovatno predivni. Shvatio sam, da su deca radila ono što i Arnold kako bi kristalisao sliku svoje budućnosti: tako što su lagali sebe, stvarali su sliku onoga što su želeli da postanu.
Arnold Švarceneger (Arnold Schwarzenegger) nije bio baš poznat javnosti, 1976. god, kada smo on i ja zajedno ručali, u jednom restoranu, u Arizoni. On je bio u gradu, promovišući svoj prvi film ” Ostani Gladan” (Stay Hungry), koji je bio potpuni debakl za bioskope. U to vreme, ja sam radio kao sportski kolumnista, za dnevne novine, i moj zadatak je bio, da provedem jedan čitav dan, zajedno sa Arnoldom, i da napišem priču o njemu.
Mislim da smrt pridobija svu moć nad nama, onog trenutka, kada počnemo da obožavamo svoju prošlost. Kada sve što radimo, činimo zbog nostalgije, bez ikakve nove,sveže budućnosti, i svu moć prebacujemo u prošlost.
Većina ljudi veruje da ljudi ne mogu da nauče nove trikove.Tako da, kada održavam svoj seminar o ponovnom kreiranju sebe, možete da zamislite koliko su ljudi skeptični, u vezi cele priče o promeni. Možete da zamislite kakva me pitanja pitaju. Nedavno me je jedna žena pitala :
