Uvek je “ista pesma”, više prisutnosti, svesnosti svega što se dešava u nama, manje poistovećenosti sa umom i telom. To nam pomaže da otkrijemo i shvatimo da nismo odeljeni od naše istinske prirode nikada. Naša odeljenost je iluzija uma, koja se kroz misao, telo i ličnost poistovećuje i kaže ja sam taj koji pati, ja sam taj koji je srećan, ja sam taj koji ima, ja sam taj koji napreduje, ja sam taj manje vredan, ja sam žrtva i onaj koji pati, Ja Sam! Prisvojili smo svoju bol, patnju, kao da smo to mi,a to su samo emocije, koje proizilaze kroz misli koje mislimo i reči koje smo izgovorili. Kada bi smo istraživali i potražili u nama toga koji misli, pronašli bi samo prazninu u kojoj nema toga što kaže Ja Sam!
Svaki put kada se oslobodimo neke svoje uslovljenosti, osećamo veliku sreću i radost! Osećamo da smo pobedili sebe! Pobediti sebe, neko svoje ograničenje donosi mir i ispunjenost u nama, jer nas za korak približava istinskom biću, sopstvu koje Jesmo!
Vezanost i povezanost su dva veoma različita pojma, koji govore o našim osobinama na različite načine, mada ih mnogi tumače kao da su jedno, tako da je najbolje prvo da ih dobro sagledamo i istražimo!
Uvek imaj na umu, sve što želiš da učiniš, promeniš ili kreiraš, postoje koraci koji će te dovesti dotle. Zato svako nestrpljenje i osećaj da je za nas nešto nedostižno i nemoguće su sasvim besmisleni i deo su iluzije našeg uma! To su samo usvojeni programi u glavi da smo mali, bespomoćni i da nismo dovoljno dobri, da nam se da to što želimo. Istina je da je sve moguće i da nas do svega vode koraci, koji su skenirali i rastvorili naša ograničenja, programe!
