Paulo Koeljo - Neka svi budemo zaboravljeni

U manastiru Seta, Otac Lukas okupio je braću za propoved.

Neka svi budete zaboravljeni, rekao je.

Ali zašto? upitao je jedan od braća.  Da li to znači da naš primer nikada neće moći poslužiti nekome u nevolji?

U vremenima kada su svi bili pravedni, niko nije obraćao pažnju na ljude koji su se ponašali prikladno, odgovorio je otac.

Svako je radio najbolje što je umeo, i ne razmišljajući da takvim svojim ponašanjem obavljaju svoju bratsku dužnost. Voleli su svog suseda jer su razumeli da je to deo života I da oni samo prate zakon prirode.

Delili su svoju imovinu ne zato da bi nagomilali više nego što mogu nositi, jer su njihova putovanja trajala ceo životni vek.

Živeli su zajedno u slobodi, dajući I primajući, ne zahtevajući ništa od drugih, I ne kriveći nikoga.

Zato se o njihovim delima nikada nije govorilo, I zato o njima nema priča. Kada bismo samo mogli I mi postići isto sada: da od dobrote napravimo tako običnu stvar da nema ni potrebe da se hvale oni koji je praktikuju.