Dok sam vozio svoju ćerku Samer na aerodrom, kako bi se vratila natrag na koledž nakon dugog porodičnog vikenda, ona se divila mom novom satu. Ovo je bio moj prvi, novi sat koji sam sebi kupio u poslednjih deset godina. Zaista sam uživao da gledam u njegovu zlatno-metalno, sjajnu boju I crnu pozadinu iza skazaljki, I dok sam to radio pomišljao sam kako je ovo moj omiljeni sat ikada. Ipak, znao sam u svom srcu da bi Samer obožavala da ga nosi, pošto su nekim razlogom muški satovi postali trenutno modni trend za mlade žene.
Kada je Sokrat rekao: Neispitani život nije vredan življenja, on je branio svoju praksu da studente uči da razmišljaju za sebe, da preispituju ideje koje su im ‘servirane’. Svi mi imamo misli koje su nam servirane od strane naše porodice, društva, kulture. Ove misli koje su nam date su vrlo duboko usađene I utkane u nas, da nam se čini kao da su deo našeg bića, I upravo zbog toga treba da zaronimo I ispitamo ih, ako želimo da imamo život vredan življenja.
Da li izbegavate red u supermarketu kod kasira koji je namćorast, I koji baca namirnice preko skenera dok ispod oka odmerava mušterije? Probajte ovaj eksperiment koji obožavam da praktikujem. Vidite da li možete da preobratite namćorastog kasira, neprijatnog konobara, ili nekulturnog, nestrpljivog državnog službenika sa svojom dozom prijatnosti I ljubaznosti.
Uvek svoje oči držite otvorenim za nove ideje I misli koje će vas inspirisati I dati vam moć. Kada sam započinjao pisanje svoje knjige ‘Izgovori nestanite’, dobio sam odličan savet od predsednika Hay Hous-a, Reida Trejsija. Rekao mi je da mi upravo šalje kopiju knjige Dr.Brusa Liptona, ‘Biologija Verovanja’ sa obećanjem da će mi se sigurno dopasti. Bio je u pravu. Ono što sam pronašao u Brusovoj knjizi bila je fascinantna, naučnički zasnovana rasprava o konceptima koji su savršeno predvodili moju ideju za knjigu ‘Izgovori nestanite’ – o tome kako naša sopstvena ograničavajuća verovanja stoje na putu ka našem višem, zdravijem, I srećnijem životu. U svojoj knjizi ja govorim o načinu kako da izađemo iz kolekcije neispitanih izgovora koje imamo kao opravdanje zbog čega naš život ne funkcioniše. Brusov rad zasniva se na pogrešnoj predpostavki ljudi da se ne mogu menjati zbog njihovog DNK – da ih njihovi geni čine onim što jesu, daju im bolesti, I drže ih zaglavljene u mestu. U knjizi ‘Biologija Verovanja’, Brus objašnjava zapanjujuće istraživanje koje demostrira zašto mi ipak nismo ograničeni svojim genima, već svojim verovanjima. Bukvalno, naša verovanja mogu promeniti strukturu naših gena. To je još jedan manje izgovor da ne budemo sve što možemo biti, zar ne?
