Juče sam gledala jedan film, i desilo mi se malo “otkriće”, koje mi je pomoglo da boje vidim celinu!
U jednom trenutku na filmu čovek gleda ogromnu planinu u tišini, i ide samo tekst: ” Čovek je gledao planinu, i planina je gledala njega”, a u meni se desio”klik”!
Shvatila sam sledeće!
Sve je energija i svest, i mi smo stvoreni od energije i podareni smo svesću. Sve je refleksija života i iskustva unutar toga.
Ako gledamo nešto, to nešto isto gleda nas, jer sve poseduje svest i uzajamno se ogleda. Gde god je naš fokus, svest je na delu!
Pitanje je samo koliko smo probuđeni i toga svesni!
Gledamo plavo nebo i pufnaste bele oblake, kako se kupaju u sunčevim zracima, i sve je to toliko živo i prepuno života. Mi gledamo i uživamo u ovom prizoru neviđene lepote i kreacije, pune ispunjavajuće i okrepljujuće energije lepote, radosti, ljubavi.
Sve to što gledamo ogleda se u nama takođe. To uzajamno ogledanje otkriva uzajamnu neraskidivu povezanost, a to je ta refleksija radost i spunjavajuće ljubavi koju osećamo u srcu.
Volimo to što gledamo, i to voli nas istog trena.
To je istinski dodir sa Božanskom kreacijom, čiji smo i mi deo, ali svaki deo ima mogućnost da živo učestvuje u kokreaciji svega u refleksiji okruženja i svoga bića. Ta interakcija gledam, i mene gleda, je Božanski zagrljaj u kojem osećamo ispunjenje i potpunost.
Da bi se desio ovaj kosmički odbljesak sa Tvorevinom, najlakše je kada gledamo nešto grandiozno lepo i veliko u prirodi, mada ne mora biti tako.
I u svakodnevnom životu se to stalno dešava u manjoj ili većoj meri, sve to zavisi od fokusa i svesnosti našeg bića, svesti koja jesmo.
Hm, da, ja se često poklonim Majci prirodi( sa dubokim) poštovanjem i zahvalim se.
Da, divno DenVik, jer to je ta dublja dimenzija ljubavi, jedinstva, koja je kod tebe probuđena, osvešćena!