Evo mog omiljenog citata: Zakon plovnosti nije otkriven razmišljanjem o potopivosti stvari. Razmislite malo o ovoj obzervaciji velikog praktičara mentalne nauke ranog 20-og veka, Tomasa Trovarda. U ranim danima brodogradnje, brodovi su se pravili od drveta, a razlog tome bio je taj što drvo pluta po vodi a gvožđe tone. A ipak, danas su skoro svi brodovi ovog sveta napravljeni od gvožđa. Kako su ljudi počeli učiti o zakonu plovnosti, otkrili su da bilo šta može plutati ako je lakše od mase tečnosti koju potisne.
Mir nije nešto što primite na kraju, kada usporite tempo svog života. Mir je ono šta ste sposobni da budete I da donesete pri svakom susretu I događaju u sadašnjim momentima svog života. Biti u miru jeste unutrašnji stav u kojem možete uživati kada ste naučili da utišate svoj neprekidni unutrašnji dijalog. Biti u miru ne zavisi od toga kako izgleda naša okolina. Retko kad ima veze sa onim što ljudi oko nas misle, govore, I rade. Bučna okolina nije neophodna.
Rano je letnje jutro negde oko 6 sati. Vodim svog psa Bibija na kej, gde je sada veliki pesak na obali, jer se Dunav jako povukao, tako da su plažice svuda. Bibi jako voli da pliva, i još kada mu bacam štap, to bi moglo da potraje beskonačno što se njega tiče, he he he.
Nedavno mi je jedan moj prijatelj iz Kanade pričao kako će voditi decu na koncert neke velike ‘zvezde’, veoma uspešnog rok benda. Moj prijatelj je bio oduševljen sa iskrenom zahvalnošću koje su muzičari ispoljili ka svojim fanovima, zahvaljujući im na prilici koju su im omogućili da žive život kreativne radosti I divnih prilika. Fanovi su takođe bili duboko zahvalni na uživanju koje im je bend pružao svojim pesmama.
Pre nego što smo došli u fizičko, mi smo bili deo Boga, sa svim nasleđenim kvalitetima Kreatora koji odašilje izobilje, kreativnost, ljubav, mir, radost, I dobro-bit. Duhovna dimenzija nas priziva u ovom materijalnom svetu početaka I završetaka. Kada je poslušamo I dopustimo, Duh nas vodi do nečeg što je još više od našeg života kao fizičkog bića. Kada dopustim sebi da se poravnam sa Duhom, ja osećam zadovoljstvo, I više od toga – ja osetim radost. U stanju sam da primim vibracione energije mog Izvora – nazovite to kako god želite: glasovi, poruke, tihi podsetnici, nevidljuve sugestije – to su vibracije energije. Naučio sam da sebe ‘uklonim’ sa puta I otklonim otpor za slobodni tok ove duhovne energije.
Kako da se promenimo, a da to ne bude teško, naporno i bolno. Kako da nađemo volje, vremena i snage za promene, a da one ne budu naporne i zahtevne. Kako da izmenimo sve u sebi što ograničava i unesrećuje, a da to bude efikasno, brzo i prijatno.
Pošto već dugo vremena živim pored okeana, posmatrao sam lepotu visokih palminih stabala koje rastu na samoj obali. Ovi stabilni giganti sposobni su da podnesu najjače uraganske sile vetra koje sravnavaju, I uništavaju mnogo veće, starije I veličanstvenije drveće. Koja je tajna palminog drveta koja mu omogućava da ostane u jendom komadu čak I kroz dugotrajne, razarajuće oluje? U nekim momentima se saviju čak do same zemlje, I to je upravo ta sposobnost koja im dopušta da prežive.
Voleo bih da napišem knjigu, samo kad bih imao vremena. Da li ste u poslednje vreme čuli da neko govori ovu rečenicu, ili ste je možda I sami rekli? Da li vi zaista želite da napišete knjigu ili da slikate, pevate, igrate ili da ispunite bilo kakvu kreativnu žudnju koja odavno postoji u vašem životu? I da li je vreme zapravo problem?
