Leci - Lako je biti srećan

Mnogo je lakše biti srećan, nego nesrećan. I dok pišem ove reči već čujem misli nekih ljudi kako negoduju i doživljavaju ovo kao nevericu i neistinu.

Ali zamislimo se samo malo i ostavimo sva svoja dosadašnja uverenja i razmišljanja kojima smo se utvrdili kao da su tvrđava, a to su samo obične misli koje možemo zamenuti drugačijim.

Kao prvo, svaki čovek je rođen srećan i ispunjen savršenom svekolikom lepotom… pogledajmo samo malo dete, kako je savršeno slatko, srećno, živi u sada, puno je radosti i svetlosti…. isijava tom svekolikom lepotom. Ono što je najvažnije je da je savršeno srećno i čak mu ništa ne fali spolja da bi bilo srećno. Malo dete ne uslovljava ničim da je srećno i puno ljubavi.

Kasnije, kada dete poraste, počinje polako da prima i uči od starijih „kako treba“ i polako počinje da uslovljava svoju radost i sreću, jer stariji u najboljoj nameri prenose na dete sve ono što oni jesu.

Bila bi srećna kada bi imala vilu na moru, princa na plavom konju, uspešnu karijeru, troje dece, veliki iznos u banci, tv zvezda i tako redom… izgubimo korak sa svojom radošću i srećom sve više i više, i u jednom trenutku zaista i poverujemo da naša sreća zavisi od bilo koga izvan nas… a to nema nikakve osnove, niti veze sa Životom.

U tom nastojanju da budemo ispunjeni i srećni, a sa druge strane uverenjem da ipak naša sreća zavisi od bilo čega spolja i izvan nas, dolazi do velike borbe, u kojoj je istina na pogrešnim nožicama, i tako upinjemo i odabiramo i uslovljavamo šta je sve to što nas može učiniti srećnim, a čak i kada se poklopi i dogodi da naše razmišljanje i želja bude ispunjena mi osećamo samo jednu vrstu zadovoljstva i oduševljenja ali to kratko traje i mi smo opet tamo gde smo nekad bili, na staklenim nožicama istine, veoma lomnim i na početku.

Ako nemožeš biti sam i biti srećan, nema toga što te može usrećiti.

Kao što rekoh teško je biti nesrećan, mnogo je lakše biti srećan… kao dete!