Svi smo ponekad nezadovoljni kako naš život izgleda, i možemo navesti sijaset razloga, zašto je to tako. Međutim, kada bi bili drugačiji i bili neko drugi, morali bi automatski raditi stvari, koje inače ne radimo i provoditi naše vreme mnogo drugačije nego do sada. Pitam se, da li bi nam se to svidelo? Mislim da ne bi! Zašto? Zato što su nas sve naše emocije, sve naše želje, i sva naša htenja, uverenja i sve ono što nas je ikada zanimalo i privlačilo, dovelo do toga da budemo ovakvi kakvi smo sada. To ne znači da u nekim segmentima ne treba da se menjamo, ali to su samo delovi nas.
Ponekad nam je sve jasno a ipak nešto fali da bi krenuli u akciju. Postoji neki nevidljivi zid između nas i našeg dostignuća, ali to nije razlog za nezadovoljstvo. Potrebno je samo podneti taj period nultog stanja, iz kojeg će proisteći pravi trenutak kada smo potpuno spremni da nešto učinimo.
Sitnice čine život velikim. Od sitnice se rađa krupnica. Da bi došli do grandioznog doživljaja i osećaja, moramo naučiti uživati i voleti sitne male trenutke. Ti mali trenuci nauče naše srce da plamti od ljubavi kada posmatra travku na povetarcu i da oseća zahvalnost za sve što jeste, za svoju porodicu i svoj srećan život.
Čovek je sam po sebi dovoljan da bi bio srećan, ali retko se prepušta toj snazi u sebi. Delom zbog svoje lenjosti, a delom jer se upoređuje sa drugima. Zajedništvo među ljudima bi bilo snažnije, iskrenije i sa mnogo više povezanosti i ljubavi, kada bi prvo mi sami sebi bili dovoljni za sreću.
Kada vidiš da si pogrešio u bilo čemu, shvati da tu nema mesta za ljutnju i krivicu prema sebi, jer to će te odvesti još dalje od tvog puta, od tebe sama. Jedino što ti je potrebno i korisno iz takvog iskustva je pouka! To istinsko znanje iz tvoga iskustva je blago, koje trebaš poneti sa sobom, i zahvalnost životu na poučnoj lekciji. Sve se na kraju stopi u ljubavi sa Životom.
Čovek uvek može izmisliti mnoga opravdanja zašto je sreća za njega nedostižna, ali to nema veze sa realnom slikom svih pozitivnih mogućnosti, koje su na raspolaganju svakom čoveku ravnopravno, svakog trenutka.
Kada te neko razljuti i izazove bure negativnih osećanja, seti se da je to biće naspram tebe, samo drugo tvoje lice. To je druga kreacija istog tebe. Kada te neko izneveri i učini da se osečaš mali i tužan, znaj da to nije niko drugi, već odraz tvoga bića u drugom liku a to si isto ti. Uvek si ti u svim likovima oko sebe, i zato nemoj da se ljutiš i kritikuješ, nemoj da odbacuješ i mrziš, jer to radiš samom sebi. Uvek uzvraćaj ljubavlju!
Iz svakog osećanja se rađa radost…
Iz svakog iskustva izlazi sunce i boji naše živote svetlošću…
Život niže svoje dane kao perle, ispunjavajući naše srce sa sve više i više ljubavi.
O prelepa večnosti…
