Zašto je pesimizam uzrok bolesti?
Da li ste ikad zatekli sebe da mislite ili govorite: Žao mi je što mu/joj nisam rekla kako se zaista osećam u vezi toga. E baš super, sad sam sigurno propustila ovu priliku! Ne mogu da verujem da sam pojela sve ovo. Tačno sam znala, trebala sam poslušati sebe? Ona haljina bi mi bila mnogo bolja, što je lepo nisam odmah kupila? Ako jeste, onda se slobodno pridružite gomili ljudi obolelih od Da li sam-Mogla sam-Trebala sam sindroma, ili drugim rečima sindroma koji se zove život u kajanju .
Kajanje je veoma težak životni saputnik; mentalno, emocionalno, I fizički, jer uvećava našu osetljivost na deo u nama koji voli da kuka I da se žali, takođe urušava naše samopouzdanje, potcenjuje našu sposobnost da postižemo ono za šta smo sposobni, kontroliše naša raspoloženja u svakom momentu, pljačka našu radost, menja naš sopstveni pogled na sebe, I utiče na naše zdravlje.
Kajanje nas tera da postanemo ogorčeni, cinični, skloni osuđivanju, I čak da se okrenemo protiv sebe. A što je najvažnije, kajanje nas sprečava da živimo u sadašnjem trenutku, što je mesto gde moramo biti ako želimo da izlečimo svoje telo, I da promenimo izvor kajanja u svom telu. Kajanje gleda na život iz samo dve perspektive: prošlost I budućnost. Kada živimo u prošlosti konstantno upoređujemo ovo gde smo sada sa onim gde smo bili. Ovo nije zdravo. A kada živimo u budućnosti, večito planiramo gde ćemo raditi, radije nego da to sada radimo. To takođe nije zdrava perspektiva gledanja na život.
Pravi problem nije kajanje:
Više nego bilo koji drugi deo tela, pesimizam najviše napada stomak I gornji deo digestivnog trakta. Čak šta više, pesimizam je primarni učesnik u stvaranju čira na želudcu. U početku, čir se smatrao kao produkt previše hidrohlorične kiseline I pepsina, koji izjedaju mukus kojim je obložen stomak. Kakogod bilo, naučnici sada ponovo razmatraju da li je baš to razlog, jer poslednja istraživanja pokazuju da zaista postoje ljudi koji imaju ‘čirnu’ ličnost (ulceus personality), što znači da projektuju predvidljive, već naučene karakteristike ličnosti koje ih čine neotpornim na ulcer. Te karakteristike su: osoba koja je neoborivo nezavisna u svakoj situaciji u svakom momentu, po svaku cenu, osoba koja je samokritična, osoba koja baš I nema neku socijološku podršku, osoba sa nerealnim očekivanjima, I osoba sa redovnim naletima kajanja I žaljenja za nečim.
Kako se osloboditi kajanja:
Promeni svoj pogled na prošlost. Radije nego da prošlost upotrebljavaš za poređenje onoga gde jesi, sa onim gde si bila; neka ti prošlost posluži kao podsetnik koliko si postigla u životu I dokle si dogurala.
Promeni način na koji pričaš svoju priču. Svi mi imamo našu životnu priču, koju pričamo I ponavljamo. Promeni tu svoju priču kako ne bi mamila simpatije drugih, niti njihovu pažnju. Iskoristi je kako bi inspirisala druge kako bi promenili svoje živote na bolje, I interesantno je, ali će to ustvari promeniti tvoj život.
Zaustavi Da li sam-Mogla sam-Trebala sam način pričanja. U datom trenutku praviš svoje izbore, oni su bazirani na najboljim informacijama koje imaš u tom trenutku. U nasuprot onome što su te navodili da veruješ, ustaljena percepcija događaja koji su ze završili nije učitelj. Već imitator.
Umiri svoje snove. Ne možeš promeniti prošlost, ali možeš povratiti naučiti iz esencijalnih iskustava iz nje, kako bi pomogla sebi da živiš svoje snove svaki dan.
Smej se što više. Zapanjujuće je kako nas smeh drži prikovane za sadašnji trenutak. Osim toga, teško je biti pesimističan kada se grohoto smeješ I uživaš. Kada se smeješ, još je teže da kajanje uzimaš za ozbiljno.
Da li će ti ovi koraci garantovati srećan život. Verovatno ne, ali će ti sigurno pomoći da se otarasiš svojeg kajanja.
