Dešava se da nam se događa nešto u životu, u čega ne možemo da proniknemo zašto nam se dešava? Koji je razlog? Kada se desi ovako nešto, ne treba i dalje nastojati po svaku cenu tražiti razloge. Očito je da ne vidimo, jer nismo spremni videti. Nije još sazrelo u nama nešto, nije se još nešto sleglo. Još je mutna voda kojom smo prošli. Zaustavite svaku analizu i dramu emocija. Budite tihi. U tišini se brže sleže mutljag sa dna. Kada smo dovoljno mirni i tihi, dobijemo poruku i pouku, uvek!
Leci
Istina! Tišina se uči, vježba i tako je dragocjena. Meditacija puno pomaže. Hvala što si me podsjetila na blagodeti tišine.
Tako je Tanjuša, meditacija jako pomaže da se vratimo tišinom u prostornost gde obitava Biće. Tu je sve što nam treba. Ne treba nam ništa spolja.
Hvala ti što komentarišeš i veliki pozdrav Tanjuša!
Eh, kad bi mi samo znali kad da prestanemo da tučemo glavom o zid. Hehe, e Leci, Leci.
Draga i ne ponovljiva DenVik, radi se upravo o tome da u tim trenucima nejasnoće i izazova pokažemo svoju ljubav prema sebi, prema tom istinskom biću božanske lepote, koje je u nama, tu gde stavimo ruku na grudima.
To je taj otkucaj srca, sam život koji je u nama i koji mi jesmo.
Sva ova ljubav davanja, da “vidimo” i primanja svega što nam je dato i što nam se daje večno, kao i svesnost u svemu tome, da tako jeste sada, će doprineti strpljenju, većoj ljubavi u nama i prisustvu svesnosti u izazovnim trenucima, da možemo videti, razumeti i prihvatiti iako ne vidimo celinu.
Ljubav u nama je poverenje prema životu.
Volim tvoju spontanost i iskrenost. Draga si potpuno!
Puno te pozdravljam!