Motivacija dolazi iz misli. Sve što radimo počinje sa mišlju. A kada odustanemo da razmišljamo, gubimo motivaciju za delanje. Na kraju skliznemo u pesimizam. A pesimizam vodi u nivo još manje količine razmišljanja. I tako u krug. Silazna spirala negativizma i pesimizma, koji se medjusobno hrane.
Pesimisti misle toliko negativno, o tome da celu stvar urade savršeno, da na kraju završe tako što to uopšte ni ne urade, i postanu pasivni. Dok optimista uvek uradi po malo. Uvek preuzme neku akciju. Uvek oseća da da napreduje. Pesimisti nastavljaju da koriste svoju maštu, kako bi zamišljali najgore scenarije razvoja dogadjaja, a onda zaključe da su ta scenarija toliko beznadežna, da jednostavno nema razloga za bilo kakvu akciju. S’toga, pesimizam u vek vodi ka pasivnosti.
Optimisti se slažu sa Kolinom Vilsonom (Colin Wilson): Mašta ne treba da se koristi da bi pobegli iz realnosti, već da bi je stvorili.
Počni naviku u sebi da govoriš NE negativnosti. Kada negativne misli započnu raspravu u tvom umu, što se često dešava, čak i optimistima, ti nemoj da prestaneš da razmišljaš. Pravo, kreativno razmišljanje, će te odvesti ka optimizmu. A optimizam je uvek samomotivišuć.
