Loreta LaRoš - Smiri doživljaj, Modni svete!

Kad god pogledam film čija se radnja odvija u grčko ili rimsko doba, počnem da se pitam zbog čega se ta moda nije zadržala do dan danas? Toge, tunike, ogrtači i ostala komotna i laka odeća su u velikom delu bile sastavni deo te kulture. I muškarci i žene su nosili lanenu odeću, poput Tarzana. Zamislite život bez štikli!

Moda se definitivno promenula, ali ne mislim na bolje. Većina onoga što nosimo skrojeno je i konstruktovano tako da je fokus više na onome kako izgledamo, a ne kako se osećamo u tome. Donji veš je često neudoban, pogotovo grudnjaci sa žicom. Ne znam koliko sam samo puta skinula svoj grudnjak i otkrila da ispod grudi imam ‘ocrtane’ žice grudnjaka na koži.

Zašto se sa starenjem osećam klaustrofobično u mojoj odeći? Možda je zbog toga moja majka, koja je u svojoj mladosti bila ‘religiozni’ pratilac modnih trendova, završila tako što je nosila isključivo široke farmerice, majce kratkih rukava, i cipele koje su izgledale kao da pripadaju nekom Hobitu. Kada pogledam retrospektivu, sećam se da je konačno rekla: ‘Dođavola više sa tim kako izgledam! Potrebno mi je da osetim slobodu opuštene, udobne odeće.‘ Na kraju nije nosila ni grudnjak, što je za mene bilo krajnje užasno, pogotovo kada je odlazila u javnost. Pomišljala sam: ‘Šta ako ljudi primete?’ Sada mislim: ‘Koga briga!’ Da li možda postoji ‘policija brushaltera’ koja kažnjava žene koje ga ne nose?

smiri dožilvjaj modni svete!
smiri dožilvjaj modni svete!

Gledam žene koje se muče da uglave svoje zadnjice u uzane farmerice, top majčice i štikle koje su visoke 15 cm, i mislim: ‘Hvala ti Bože što ovo nisam ja!‘ Ah da, imala sam i ja svoje momente nostalgije kada sam se s’vremena na vreme ‘upakivala’ u svoje malene, ‘vruće’ kombinacije odeće. Kakogod, to su daleka sećanja. Sada uživam u udobnoj odeći. Čak i sa mojom novopronađenom slobodom, i dalje uživam u tome da se raskomotim. Ništa ne prija više nego kada skinem sa sebe svu odeću i uskočim u prijatnu spavaćicu, ili bade mantil i papuče. Osećam da svaki deo mog tela izdiše od olakšanja i zahvalnosti što konačno ima dozvolu da sve jednostavno pusti da ‘visi’.

2 Comments

  1. VERONIKA

    savrsen tekst

Leave a Comment