Ovo je jedan od najtežih taskova koji nas mogu susresti u životu, jer je veoma teško za nas ljude da pustimo druge, koje volimo svim srcem, i za koje želimo sve najbolje, da ‘zalud troše’ svoj život i dangube ga na gluposti.
Tanka je linija između toga da pomognemo nekome, i da ga pustimo na miru da živi svoj život kako hoće (na čega ima savršeno pravo) poštujući njegov put.
A pri tom da i mi ostanemo čitavi i da ne prolupamo usput, od silnog uplitanja i truda da nekome objasnimo kako bi trebao da živi i da se ponaša.
Nije lako svariti koncept da svako ima svoj put kroz koji napreduje na višljem nivou. Naučeni smo da se vezujemo za materijalno, za fizičko, i da ne vidimo dalje od toga. Upravo je u tome ovde stvar. Voleti nekog, i pustiti ga da voli sebe koliko može.
Ne kritikovati dodala bih pruziti im podrsku onoliko koliko mozes..ljubav , razumevanje,,ljudi ne mogu da se menjaju ukoliko to sami ne zele, svako ko se promenio i postao svestan da je promena moguca, ima potrebu pomoci drugima i pokazati da je to moguce, ali gubljenje energije, jer ukoliko osoba ne zeli da se menja…dzaba sve i jos nesto nikada se ne osecaj krivom zbog toga, dala si sve od sebe…