Većina ljudi misli da će se osećati dobro, tek kada dostignu neki cilj. Misle da je sreća tamo negde. Problem u takvom načinu razmišljanja je u tome, što se ostvarenje tog nekog cilja, možda nikad i ne desi. Povezivanjem sreće i nečega što još nemaš, samo poništavaš svoju moć, da stvaraš u sadašnjem trenutku. Tvoja sreća je tvoje pravo koje si stekla rodjenjem. Ono ne treba da zavisi od toga da li si nešto postigla, ili ne. Počni tako što ćeš ga prisvojiti i iskoristiti da bi tvoj put bio zabava, do samog kraja, ne samo na kraju.
Sledeći put kada budeš videla sliku Alberta Ajnštajna, shvati da si to ustvari Ti. Svaki čovek ima kapacitet da postane genije. Da bi iskusila Ajnštajnov nivo kreativnog razmišljanja, sve što treba da uradiš je da se obavežeš da ćeš koristiti svoju maštu.
Dizajniraj plan igre sopstvenog života. Dopusti da igra ide tvojim tokom, a ne obrnuto. Budi kao Bil Volš, bivši trener San Fransisko kluba. Za njega su svi mislili da je neka vrsta ekscentrika, zato što je intenzivno planirao svaku svoju igru unapred. Većina drugih trenera bi prvo videla u kom se pravcu igra razvija, i prema tome planirala taktiku usput. Ne i Volš! Volš bi imao isplaniranu celu igru na papiru, i igrači bi se pridržavali tog plana, bez obzira na sve. On je hteo da igra ide po NJEGOVOM planu. Volš je osvojio mnogo prvenstava, sa svojim takozvanim “ekscentričnim” metodama, ali sve što je on radio, bilo je to, da je odgovorio na ključnu razliku, izmedju stvaranja sopstvenog cilja, i igranja kako te život ponese.
Ljubazno se udalji od takozvanih prijatelja, koji ne podržavaju tvoje ciljeve. Kada si u razgovoru sa pesimistom, mogućnosti kao da beže i nestaju, pred nadolazećim osećajem cinizma. Američki predsednik Kelvin Kulidž (Calvin Coolidge) je rekao: “Cinici ne stvaraju. Svi znaju da je entuzijazam prema životu zarazan. A kada razgovaramo sa optimistom, taj nas razgovor otvara, da vidimo još više životnih mogućnosti.”
Henri Ford je imao običaj da govori svojim kolegama, da ne postoji nijedan posao, koji je ne moguće obaviti, ako se podeli na male delove. A kada podeliš posao na manje delove, seti se da dozvoliš sebi pomalo lenjosti u početku. Jer nije važno koliko brzo obavljaš nešto, već da to zapravo obavljaš!
Abraham Linkoln, je dovodio do ludila svoje partnere sa prava. Svakog jutra, dolazio bi u kancelariju i čitao dnevne novine naglas samom sebi. Zašto? Zato što je shvatio da pamti duplo bolje, kada ih pročita naglas nego u tišini. I ono čega se sećao, ostalo mu je u sećanju mnogo duže.
Ti možeš stvoriti novu sebe, koja ne mari mnogo, šta drugi ljudi misle. Možeš motivisati sebe, tako što ćeš ostaviti iza sebe bolnu samosvest srednje škole. Jedan glumac je rekao:
Većina nas misli, da smo zaglavljeni u srednjoj školi zauvek. Pre srednje škole, u našim ranijim danima, bezbrižnog detinjstva, bli smo kreativni sanjari, puni bezgraničnog osećaja energije i čuda. Ali u srednjoj školi, nešto se desi. Počinjemo da se plašimo šta drugi misle o nama, odjednom, naša životna misija postaje : SAMO DA SE NE IZBLAMIRAM!
