Nedavno sam gledao emisiju na televiziji koja se završila rečima Majkla Džoradana (Michael Jordan): “Život je sport, ispij ga!” Podsetio me je na jednu nalepnicu koju sam viđao tokom godina, koja kaže: ŽIVOT JE KUČKA I ONDA UMREŠ. Počeo sam da koristim tu nalepnicu na svojim seminarima, kao alatku podučavanja. To je jedna od najefektivnijih alatki koje sam ikada koristio, zato što veoma brzo napravi poentu onoga o čemu pričam. Nedavno sam vodio seminar za jednu veću visoko-tehnološku kompaniju. Bilo je otprilike oko sto ljudi u publici i kada sam ispisao reči sa nalepnice ŽIVOT JE KUČKA I ONDA UMREŠ – na tabli, jedan od učesnika je doviknuo:
Danas,većina nas živi u čaurama. Unutra je mračno i prašnjavo, i mi mislimo da ne možemo izaći napolje. Mi spredamo razne priče o čaurama, sami sebi, ali te priče su laži. One samo deluju kao istinite jer su ponovljene toliko puta. Mi bismo mogli da probijemo čauru ako bismo to hteli , mogli bismo se probiti napolje i videti svetlost sveta. Mi bi smo mogli naučiti kako leteti.
Ja sam dugo vremena imao utisak, da svi oko mene poseduju knjigu: Kako činiti da vam život savršeno funkcioniše, i da ja iz nekog razloga, nisam bio prisutan kada su se te knjige delile.
Nedavno je moja dvanaestogodišnja ćerka učestvovala u čitanju poezije, gde su svi u razredu imali zadatak da napišu takozvanu pesmu laži, o tome kako su divni. Trebali su da izmisle neistine koje bi govorile kako su oni neverovatno predivni. Shvatio sam, da su deca radila ono što i Arnold kako bi kristalisao sliku svoje budućnosti: tako što su lagali sebe, stvarali su sliku onoga što su želeli da postanu.
Arnold Švarceneger (Arnold Schwarzenegger) nije bio baš poznat javnosti, 1976. god, kada smo on i ja zajedno ručali, u jednom restoranu, u Arizoni. On je bio u gradu, promovišući svoj prvi film ” Ostani Gladan” (Stay Hungry), koji je bio potpuni debakl za bioskope. U to vreme, ja sam radio kao sportski kolumnista, za dnevne novine, i moj zadatak je bio, da provedem jedan čitav dan, zajedno sa Arnoldom, i da napišem priču o njemu.
Mislim da smrt pridobija svu moć nad nama, onog trenutka, kada počnemo da obožavamo svoju prošlost. Kada sve što radimo, činimo zbog nostalgije, bez ikakve nove,sveže budućnosti, i svu moć prebacujemo u prošlost.
Većina ljudi veruje da ljudi ne mogu da nauče nove trikove.Tako da, kada održavam svoj seminar o ponovnom kreiranju sebe, možete da zamislite koliko su ljudi skeptični, u vezi cele priče o promeni. Možete da zamislite kakva me pitanja pitaju. Nedavno me je jedna žena pitala :
U ranijem periodu svog života, svaki dan sam se budio sa idejom, da će se moj duh zapaliti sam od sebe. Da će ga dobar film, knjiga ili inspirativni razgovor pokrenuti i zapaliti. A onda su finansijske, porodične i poslovne okolnosti, koje sam ignorisao dovoljno dugo konačno kulminirale, da bi me razne pozicije iz kojih sam morao da se iskobeljam i sa kojima sam morao da se izborim motivisale da se pokrenem. Uskoro me je sama kriza, u mom životu zapalila, i to je postala moja nova navika. Da bi pronašao nešto energije, ja sam samo čekao da kriza postane dovoljno velika i neizdrživa.
