Mnoge pop, rok i hip-hop zvezde, slavile su pojam drogiranja sopstvene duše. Čak su i forsirale praksu, na svojim mladim fanovima, koji su tražili mudrost, odrastajući. Kada su rok grupe, počele da koriste psihodeličnu drogu, pisali su pesme, u kojima su nas savetovali da isključio svoje umove, da se naduvamo i spojimo sa Univerzumom. Pesme su govorile, kako to nije isto što i smrt. Nije? Pitajte Dženis Džoplin (Janis Joplin), pitajte Džimija Hendriksa (Jimi Hendrix), pitajte Elvisa Prislija (Elvis Aaron Presley), Kurta Kobejna (Curt Cobain), Džima Morisona (Jim Morrison) …. I ne samo rok zvezde, pitajte F. Skota Ficdžeralda (F. Scott Fitzgerald), Ernesta Hemingveja (Ernest Hemingway). Da li ima dovoljno stranica u ovoj knjizi, da ispišemo sva imena?
Ja tvrdim da imam svakakve trajne karakteristike.One mi pomažu da podnosim život, one me opuštaju. One su laži, ali ja sam sebe naučio, da im verujem. Ja kažem: ja sam takav i gotovo.
Ovo je laž Dženis Džoplin (Janis Joplin), Merilin Monro (Marylin Monroe), Vinsenta Van Goga (Vincent Van Gogh), Kurta Kobejna (Curt Cobain), Bila Holideja (Billie Holiday), Dilana Tomasa (Dylan Thomas)…Laž, da na ovom svetu postoje ljudi, koji su suviše lepi za njega, i koje je svet izneverio.Ova laž je izmišljena, kako bi pustila sa lanca, umetnika u nama. Ako smo suviše lepi i senzibilni za ovaj surovi svet, onda ne moramo da sklapamo nikakav sporazum sa njime. Ne moramo da interaktujemo sa ovim svetom, odgovorno i pristojno, zato što smo suviše lepi za njega. Možemo da se ponašamo kao drogirana deca, možemo da upropastimo svoj život, i pustimo da nam ova laž služi kao opravdanje do kraja vremena.
Što duže imam neku naviku, tolko je teže da je se odviknem. Ljudi imaju loše navike, kojih bi želeli da se reše, ali pošto ne žele da preduzmu neophodnu akciju, počinju da lažu u vezi svojih navika. Lažu sami sebe, a to je najdublja i najdestruktivnija laž koja postoji. Zato što zaustavlja svaku šansu, za pravu promenu. Na primer, ljudi će reći:
Ja sam dugo vremena imao utisak, da svi oko mene poseduju knjigu: Kako činiti da vam život savršeno funkcioniše, i da ja iz nekog razloga, nisam bio prisutan kada su se te knjige delile.
Nedavno je moja dvanaestogodišnja ćerka učestvovala u čitanju poezije, gde su svi u razredu imali zadatak da napišu takozvanu pesmu laži, o tome kako su divni. Trebali su da izmisle neistine koje bi govorile kako su oni neverovatno predivni. Shvatio sam, da su deca radila ono što i Arnold kako bi kristalisao sliku svoje budućnosti: tako što su lagali sebe, stvarali su sliku onoga što su želeli da postanu.
Arnold Švarceneger (Arnold Schwarzenegger) nije bio baš poznat javnosti, 1976. god, kada smo on i ja zajedno ručali, u jednom restoranu, u Arizoni. On je bio u gradu, promovišući svoj prvi film ” Ostani Gladan” (Stay Hungry), koji je bio potpuni debakl za bioskope. U to vreme, ja sam radio kao sportski kolumnista, za dnevne novine, i moj zadatak je bio, da provedem jedan čitav dan, zajedno sa Arnoldom, i da napišem priču o njemu.
