Vaš izvor pozitivne energije
Još kao mali, bio sam fasciniram idejom da možemo imati divan dan, samo ako ustanemo na pravoj strani kreveta. Danas, moja fascinacija nije toliko usmerena na pravu stranu kreveta, već na pravu stranu glave, ili da budem još precizniji, pravu stranu mozga.
Psiholog David Viskal je napisao: ” Kada kažeš da se plašiš smrti , ti u suštini govoriš da se plašiš, da nisi proživeo svoj istinski život. Ovaj strah obmotava tvoj svet u tihoj patnji. ”
Napredak ka tvom cilju nikada neće biti ravna linija. To će uvek biti krivudava linija. Popećeš se gore, a onda malo dole. Dva koraka napred, pa onda jedan u nazad.
Na osnovu kulture, uvek smo pomalo nervozni kada pričamo sami sa sobom. Povezujemo to sa ludilom. Medjutim, Platon je rekao da je razmišljanje naglas, duša koja priča sa sobom.
Ne postoji niko bolji od tebe sa kim bi mogla da razgovaraš, ako zaista želiš da rešiš probleme. Nijedna druga osoba nema toliko informacija o tvojim problemima, kao ti. Niko drugi ne zna tvoje veštine i sposobnosti, bolje nego ti. Natanijel Brendon predlaže, da svakog jutra pokrenemo kreativno razmišljanje tako što ćemo postaviti sebi dva pitanja.
Prvo: Šta je ono što je dobro u mom životu?
I drugo: Šta još ima, što je ostalo da se obavi?
Većinu svog života ja sam mrzeo motivacione govornike, čak šta više, kada moji stari prijatelji čuju da sam postao jedan od njih, šokirani su. Naravno, svi mi znamo da se niko ne može motivisati drugom osobom, barem ne na duže staze. Motivacija mora doći iznutra, inače nema vrednost. Zato nisam voleo motivacione govornike toliko, jer oni rade stvari kao što je emotivno stimulisanje publike, sa dirljivim pričama o atletama koji su prevazišli svoje hendikepe, i taman kada bi emotivno navukli publiku na svoju poruku, oni bi se pokupili i otišli. Umesto da daju publici nešto što bi ovi mogli iskoristiti, oni su za sobom ostavili emotivnu kulminaciju i osećaj: ‘Ovo je bio odličan govornik.’
Kada dodjem kući sa posla, umoran i istrošen, ja mogu sebi da kažem: “O Bože, kako sam samo umoran! Ne želim da me deca sad smaraju, samo hoću da vegetiram, totalno sam iscrpljen! ” Te reči će imati definitivni efekat na pokretačku silu u meni, ili, mogu udahnuti sebi malo života, malo višlje ka vrhu lestvica, ka mom duhu i mogu reći: “Ja volim ovaj moj život. Moja deca su tako zabavna. Oni su dobrodošla razbibriga posle napornog dana na poslu, ona su tu da bi me zabavila i oduševila.” Jer, ljudski mozak je u osnovi dizajniran za komediju. Ispoštovaću svoju prijatnu iscrpljenost, ali ću i uživati u svim veselim momentima i smešnim trenutcima porodičnog života. Smejaću se, možda čak i zaplešem! Izbor je uvek tu za mene. Mogu posedovati svoje razmišljanje ili mogu biti žrtva sopstvenih misli. Žrtve doživljavaju misli kao stvari koje im se dešavaju, kao da se misli prenose iz Tokija u Japanu, a ne iz njihove sopstvene volje. Vlasnici kreiraju sopstvene misli. Razmišljanje počinje sa rečima koje biraju, a te reči onda boje sliku koja nam budi duh.
Za vlasnika duha, ljubav nije nikakva misterija. Ljubav je za njega kao i svaki drugi oblik energije u Univerzumu – što je više šalješ, više je i primaš. Kada je moja ćerka Mardži imala 9 godina, jednog dana prišla mi je sa uznemirenim izrazom na licu:
Nedavno je moja dvanaestogodišnja ćerka učestvovala u čitanju poezije, gde su svi u razredu imali zadatak da napišu takozvanu pesmu laži, o tome kako su divni. Trebali su da izmisle neistine koje bi govorile kako su oni neverovatno predivni. Shvatio sam, da su deca radila ono što i Arnold kako bi kristalisao sliku svoje budućnosti: tako što su lagali sebe, stvarali su sliku onoga što su želeli da postanu.
Nadam se da vas ovo što ću upravo reći neće uvrediti: Vi nemate nikakvu ličnost.
Sada kada si uradila svoje afirmacije, vreme je da ih pustiš. Odlučila si šta želiš, afirmisala si ih i naglas, a i pismeno. Sada ih moraš prepustiti Univerzumu, da bi ih zakoni života mogli dovesti tebi. Ako se stalno pitaš i brineš kako će se tvoje afirmacije ostvariti, samo odlažeš ceo proces. To nije tvoj posao. Zakoni Privlačnosti rade tako što ti izjaviš da nešto imaš i onda ti Univerzum to i dostavi. Univerzum je mnogo pametniji nego ti, i zna sve moguće načine kako da tvoje želje dovede u stvarnost. Jedini razlog za kašnjenje, i prividno odlaganje je to što u tebi postoji jedan deo koji misli da ne zaslužuje to, ili su tvoja verovanja i ubedjenja toliko negativna da jednostavno nadjačaju tvoje afirmacije. Ako izjavljuješ, Moji prihodi se konstantno uvećavaju, a to se ne dešava, to samo znači da imaš duboko ukorenjena verovanja da ne zaslužuješ da prosperiraš. Možda tvoja porodica ima snažne negativne stavove o novcu i ti ih se još uvek čvrsto držiš.
