Kada god smo bolesni, potrebno je da istražimo svoje srce i uvidimo šta je ono što moramo da oprostimo. Sva bolest dolazi iz stanja neopraštanja, i kada god smo bolesni, mi moramo pogledati naokolo i shvatiti ko je ta osoba kojoj moramo da oprostimo. Dodala bi još i to, da je osoba kojoj nam je najteže da oprostimo, upravo osoba koju najviše moramo da pustimo od sebe. Oproštaj znači odustajanje, otpuštanje grčevitog držanja za nešto. Nema nikakve veze sa odobravanjem negativnog ponašanja. Već samo znači, da celu tu situaciju jednostavno pustimo. Mi ne moramo znati kako da oprostimo. Sve što je potrebno je samo da budemo voljni da to i učinimo. Univerzum će se postarati za sve ostalo.
1. Davanje je mnogo bolje od primanja. Dajte bez ikakvog očekivanja šta ćete dobiti zauzvrat, i vaše davanje postaje čistije i lepše delo. Često dajemo nešto sa očekivanjima da primimo u istoj meri – ili barem da dobijemo nekakvo priznanje i zahvalnost za naš trud. Pokušajte da se oslobodite te potrebe i samo dajte.
Samo pomislite: Kakvu bi razliku u vašem životu napravila činjenica da imate neuništivo, čvrsto samopouzdanje u vašu sposobnost da postignete sve ono na čega usmerite svoju pažnju? Šta biste hteli, želeli, čemu biste se nadali ? Šta biste se usudili da sanjate kada biste verovali u sebe sa tako dubokom ubeđenošću da nemate nikakve strahove od neuspeha?
Slušateljka moje radio9 emisije mi je rekla sledeće: Preživela je užasni zemljotres u svojoj domovini, u kojem je takođe izgubila i svog supruga, emigrirala je u Sjedinjene Države sa svojim preživelim detetom, i naporno radila kako bi to dete mogla upisati na koledž. Sada je pokušavala da prati svoj san i osnuje dobrotvornu organizaciju koja se bavi pomaganjem žrtvama zemljotresa, ali je postala obeshrabrena zato što njena vizija nije išla brzinom kakvom je htela.
