Sve se menja u našem životu! Menjaju se misli i emocije konstantno. Menja se naša ličnost. Svesni smo da stalno možemo da je menjamo šta god poželimo. Menjaju se sve okolnosti oko nas i to možemo stalno menjati, jer smo osvestili kreativnu moć misli i emocija. Svesni smo koliko se menjamo, tako da skoro ni ne ličimo na sebe od pre koju godinu i taj tempo promena se stalno ubrzava. Šta je to u nama što se nikada ne menja? To je biće duha koje je u nama, duša večna i nedodirljiva u ovim promenama. Ona je živi i nepromenljivi svedok svih promena. Mi smo neodvojivi deo ove veličanstvenosti.
Ne možemo iz prošlosti kojom nismo zadovoljni dospeti u budućnost, već jedino iz sadašnjosti. To znači da je prvo potrebno razrešiti se prošlosti tako što ćemo prihvatiti kako jeste sada. Tek tada smo u sadašnjosti u kojoj možemo stvarati budućnost.
Rano je letnje jutro negde oko 6 sati. Vodim svog psa Bibija na kej, gde je sada veliki pesak na obali, jer se Dunav jako povukao, tako da su plažice svuda. Bibi jako voli da pliva, i još kada mu bacam štap, to bi moglo da potraje beskonačno što se njega tiče, he he he.
Kako prigrliti sadašnjost? Kako biti ovde i sada? Disanje nas uvek dovodi do toga da smo tu i sada! Dišite dubokim udisajem i budite toga mirno svesni. Osetite kako vazduh ulazi kroz nos u vaše telo, i isto tako izlazi iz vašeg tela. Budite svesni ovog događanja! Osetite kako se vaša pažnja usredsređuje na vašu unutrašnjost. Osetite kako se vaše telo opušta i kako u njemu struji energija. Gde god da je napetost u vašem telu, tu usredsredite svoju pažnju i napetost će nestati. Dišite polako i duboko i tu ste u sadašnjem trenutku, tako lako i tako intenzivno, a opet tako prirodno i bez ikakvog napora.
Lepota je ono što nas opčini nečim iznutra! Lepota sadrži magičan sadržaj! Lepota nikada nije stvar spoljašnosti, već autentičnost iznutra koja zrači i osvaja onoga koji je gleda svojom prirodnošću, neponovljivošću i svojim nijansama. Istinska lepota nas dodirne i traje u nama. To može biti bilo šta, ljudsko biće, životinja ili neki prizor prirode. Čak i predmet koji je napravljen nosi u sebi nijanse bića koje ga je kreiralo. Počevši od sebe, sve bojimo svojim nijansama lepote.
Uvek postoji nešto u našem okruženju što je za nas toliko privlačno, da privuče našu pažnju. U pažnji koju posvećujemo nečemu ili nekome je prisutno kretanje naše svesti, koja se igra i zabavlja posmatrajući i praveći izbor svoje pažnje između mora i mora oblika ovoga sveta. Proživljavanje svega što se javlja u nama kao reakcija ovog posmatranja, koje nas inspiriše i motiviše da se otisnemo dalje u akciju naše kreativnosti. I tako iz tenutka u trenutak, nešto privlačno i zanimljivo privuče našu radoznalost i pažnju. Ovo je kosmička igra svesti i njenog ispoljavanja.
Kako da se promenimo, a da to ne bude teško, naporno i bolno. Kako da nađemo volje, vremena i snage za promene, a da one ne budu naporne i zahtevne. Kako da izmenimo sve u sebi što ograničava i unesrećuje, a da to bude efikasno, brzo i prijatno.
Kada pogledam mog dragog psa Bibija pravo u oči, pokrene se nešto što postoji duboko u meni, što zapravo odgovara na njegovo milo i drago postojanje. On budi moju povezanost sa mojim sopstvenim bićem. Volim ovo malo dlakavo čudo, jer sunce njegovog bića sija i preliva se na mene, čineći me drugim ljudima milijom, toplijom i dražom. Što sam više svesnija njegovog sjaja, taj sjaj postaje i deo mene. Mnoge divne stvari koje sam otkrila o sebi, prvo sam videla u njemu. On mi je pomogao da postanem bolji čovek.
