Nedavno sam učestvovao u intervjuu za dokumentarni film koji se bavi temom starenja. ‘Da li su šezdesete zapravo postale nove četrdesete?’ To me je podsetilo na jedan čas koji sam pohađao na fakultetu, gde smo istraživali teoriju da ono što verujemo u vezi starenja – naša očekivanja – će zapravo odrediti naša iskustva u budućnosti. Da li moramo prihvatiti razmišljanje da sa starenjem ruku pod ruku ide i trošnost tela i uma? Uvek sam govorio da nikada u životu neću dopustiti da stara osoba uđe u moj život. Što znači da ne verujem u ‘razmišljanje starenja’.
