Nedavno je moja dvanaestogodišnja ćerka učestvovala u čitanju poezije, gde su svi u razredu imali zadatak da napišu takozvanu pesmu laži, o tome kako su divni. Trebali su da izmisle neistine koje bi govorile kako su oni neverovatno predivni. Shvatio sam, da su deca radila ono što i Arnold kako bi kristalisao sliku svoje budućnosti: tako što su lagali sebe, stvarali su sliku onoga što su želeli da postanu.
