Bilo je rano jutro, negde oko pola šest. Vina i ja smo hodali pored same obale Dunava, na keju. Prekrasno i savršeno jutro da se počne novi dan, koji puno obećava. Odlično smo se obe osećale! Šalile smo se, i zadirkivale jedna drugu, kako bi se do kraja razbudile. Planirale smo šta ćemo raditi kada dođemo kući, i svaka je govorila o svojim planovima. U toj dinamičnoj diskusiji i dobrom raspoloženju, prolazeći donjim delom pored spomenika na keju, Vina je odjedanput primetila dve vrane kako napadaju malog pacova, i odmah je reagovala.
