Naš najveći cilj u životu jeste da volimo. Ostalo je tišina.
Nama je potrebno da volimo.
Čak i onda kada nas to odvede u zemlju gde su jezera sačinjena od suza, na tajno, misteriozno mesto – zemlju suza!
Suze same govore. I kada osetimo da smo isplakali sve što smo imali, one i dalje nastavljaju da teku.
Ali kada verujemo da je naš život suđen da bude duga šetnja kroz Veo Tuge, suze iznenada nestanu.
Zato što smo uspeli da svoje srce zadržimo otvoreno, uprkos bolu.
Zato što smo shvatili da osoba koja nas je ostavila nije sa sobom odnela sunce, niti je na svom mestu ostavila tamu.
Samo je jednostavno otišla, a sa svakim zbogom dolazi skrivena nada.
Bolje je voleti i izgubiti, nego nikada ne voleti.
Tako je ,bas! To oko ljubavi nije jos razjasnjeno… definitivno je energija ali kako se ona stvori, ? Cesto se to desi u sekundi, kako se dvoje sretnu i pogledaju ,znaju TO JE TO! Nekog poznajete godinama i nista… a onda opet desi se neki trenutak kada shvatite ,DA, TO JE! Oboje u istom trenutku! Nekada se desi i da jedan oseti a drugi malo kasni,…Ta energija ,koja je kao vulkan, mislis nikada nece prestati..ta energija koja te nekad podigne do neslucenih visina, a cesto zna da boli do suza,do nepodnosljivosti…Da li iko ima objasnjenje za” fatalni susret “? To je ipak neka sudbina… ?Jer to cesto nema veze sa verovanjem, ocekivanjem ,… Samo te” tresne” i ne mozes da se iscupas,i kad hoces…hehe!!! I cesto to bude neka “faca” za koju ti nikad ne bi rekao da je tvoj tip,…”odkud sada ovaj,sta je to???”, “Boze, sta mi bi???”