U toku promocije mog filma ‘Promena’ dobio sam mnogo pitanja u vezi prirode ambicije. Ako je promena ka životu koji ima svrhu, naš prelazak iz ambicije ka značenju, zašto moramo da pobegnemo od ambicije? Šta fali ambiciji? Zar to nije stvar koja nam je potrebna kako bi dosegli svoje ciljeve I ostvarili svoje snove. Znam da zvuči kontradiktorno – zar nije život pun naizgled kontradikcija koje moramo balansirati? Ali zapravo, mi ne moramo da se odreknemo ambicije, potrebno je samo da je premestimo ka stvarima zbog kojih smo ovde da bi ih ostvarili, muzike zbog koje smo ovde da bi igrali. Možete biti ambiciozni u vezi toga da imate smisao u svom životu. Ja ne mislim da nisam ambiciozan sada. Sada postižem mnogo više stvari nego ikad u svom životu: kreiram knjige, pišem svo vreme, živim veoma ispunjen život, zarađujem novac, predajem seminare, I radim svakakve stvari koje radim, ali postoji deo mene koji je toliko zadovoljan I u miru sa onim ko sam ja zapravo I onim šta radim, da ja jednostavno znam da je ovo muzika zbog koje sam došao ovde da igram. Ja jesam ambiciozan, ali ne toliko ambiciozan u smislu sakupljanja. Nije stvar u imanju već u bitisanju – mira I radosti – to vam daje do znanja kada vaše ambicije imaju smisao.
