Luiz L. Hej - Promena i Tranzicija – prvi deo

(aplauz)

Pa niste čuli ni jednu jedinu reč još! (smeh)

Večeras hoću da pričam o promeni. Promeni i tranziciji.

Naravno, PROMENA je ono što želimo da drugi učine… Zar ne? (smeh) Mi ne želimo da se menjamo, ali zato želimo da se drugi promene, tako da se naši životi promene na bolje…(smeh)

Naravno, svaka promena, da bi bila uspešna, mora biti promena u nama samima…apsolutno mora.

Promena za mene znači: da smo se pomerili iz osećaja separacije i izolacije, usamljenosti i besa…straha i boli… u stanje spokoja i mira.

Predivnog stanja spokoja, gde možemo zaista uživati u životu koji nam dolazi, znajući da je sve u redu. Ja verujem u sledeće: Život je divan. Sve je savršeno u mom svetu i ja se krećem ka svom najvećem dobru, uvek. Stoga mi nije bitno u kom pravcu će se kretati moj život, jer znam da će biti divno! Tako da onda mirno mogu da uživam u svakojakim stvarima.

Žerald Džempovski je govorio da je ljubav otpuštanje straha,  i da jedino postoji ili ljubav ili strah… i ako ne dolaziš sa mesta ljubavi, onda si u mestima poput izolacije, straha, bola i sličnih stvari. One su sve deo tog sindroma straha.  A to je upravo ono od čega želimo da se udaljimo, i promenimo. Želimo da se odvojimo od straha u ljubav, i da ljubav postane naše manje više permanentno stanje.

Čak je i planeta Zemlja, ovih dana u tom periodu promena, vidimo to svuda oko sebe… Prebacujemo se iz starog reda u novi. Neki ljudi kažu da je to počelo sa dobom vodolije, barem astrolozi tako opisuju to… ali za mene su astrologija, numerologija, čitanje sa dlana i sve ostale metode, samo razni načini kako se može opisati život. Ljudi koriste različite jezike za to. Astrolozi kažu da se prebacujemo iz doba Ribe u, doba Vodolije… a u dobu Ribe, smo više posezali za drugima da nas spasu…za drugim ljudima, koji bi to uradili umesto nas…Medjutim u doba Vodolije, ljudi se okreću sebi… u sebi tražimo odgovore…i otkrivamo da imamo moć da se spasemo…da sami sebe spasemo. To je divna, oslobadjajuća novost za nas!

Mnogi se ljudi uplaše, jer im to sve izgleda kao mnogo odgovornosti, ali mi ustvari otkrivamo svoju sposobnost da odgovorimo na život…ne u smislu žrtve, već u smislu koji nama daje moć. Shvatamo svoju konekciju sa, što bi ljudi iz AA(alcoholicus anonimu) rekli, našom višljom moći…ja to nazivam naše višlje ja... mi doprinosimo sopstvenom spasenju.

A to je predivan osećaj, kada ne moramo da budemo zavisni od spoljne osobe. Kada znamo da u sebi imamo ogromnu moć da pravimo promene u svom životu.

Ako smo žrtve, osećamo se izolovano…osećamo bol i strah…i stalno posežemo i tražimo nekog drugog da obavi stvari za nas…A sada preuzimamo odgovornost za sopstveni život, I počinjemo da shvatamo kako možemo da doprinesemo boljitku naših životnih iskustava i kako ih možemo promeniti, ako nam nije stalo do odredjenih iskustava.

Od momenta kada odlučimo da napravimo promenu, pa do momenta kada dobijemo svoju demonstraciju toga…tj. dok ne dobijemo ono što hoćemo, postoji tranzicioni period…period prelaza. U tom dobu se pomeramo i prelazimo iz starog reda u novi. To je vreme otpuštanja starih verovanja i starih navika…vreme praktikovanja i konkretnog življenja stvari na kojima radimo: novih verovanja, novih metoda, novih osećanja, novih paterna ponašanja…

To je vreme kada te nove principe postavljamo na njihova mesta, kako bi postali novi, prirodni deo našeg života. U tom periodu biće mnogo talasanja, izmedju starog i novog, ići ćemo dosta puta napred-nazad izmedju onoga što je bilo, i što bi mi voleli da bude…ili što bi voleli da imamo…A ako olučimo da ćemo da otpustimo staro verovanje  i da hoćemo da stvorimo novo, tokom tog perioda tranzicije ići ćemo napred nazad …To je vreme kada smo često ljuti na sebe.. Kada znam sve o ovom novom, pa zašto to već ne radim???…Sigurno nisam dovoljno dobra …Mora biti da sam loša osoba…

Ali to je čista glupost! Jer, za sve što učimo potrebno je vreme, i moramo ići napred, nazad, napred, nazad, sve dok ne postanemo potpuno snažni u svom novom verovanju i dok se potpuno ne preokrenemo u svojoj promeni.  Na primer, počnete da radite afirmaciju u vezi nečega, i nešto se desi, a vi odma kažete Jao ne mogu ja to! i vratite se staroj navici brige…E to je taj period talasanja. To ne znači da niste ništa naučili,  i ne zanči da ste opet na početku, to je samo deo tog napred-nazad perioda prilagodjavanja …još uvek niste udobno “smešteni” u svojoj novoj navici..a za to je potrebno malo vremena, prakse i strpljenja…

A vi želite da budete strpljivi sa sobom. Budite strpljivi sa sobom. Želite da izgradite sebe, umesto da se tučete po glavi. Postoji ogromna razlika u tome…da li te vaše misli uzdižu i izgradjuju vašu ličnost, ili vas dotuku do dna? Kada se tučete po glavi…znate…to nije baš ljubav prema sebi…

Znate, ponekad spoljne promene nisu toliko značajne, koliko one, kada se uputimo ka sebi, i uzmemo nešto što radimo i promenimo ga barem za jedan stepen ka boljem…Neko mi je večeras rekao, da planira da kupi novi stan, ali se plaši da neće imati dovoljno novca…A ja sam rekla da bi mogli početi afirmisati da će BITI mnogo novca! To je tako mala promena, samo jedna jedina reč… to je maleni način kojim menjate celokupni način gledanja na neku stvar.

Neko me je pitao…govoreći da je u velikim bolovima i da stalno koristi tu reč, mnogo puta u svojim razgovorima…i pitali su me da li postoji neka druga reč koju bi mogli koristiti umesto reči “bol”…A ja sam se setila jedne prilike kada sam razvalila prst o prozor, i automatski shvatila, da ako se prepustim toj situacioji, da ću proći kroz mnogo bola…medjutim, čim sam se povredila odmah sam počela da radim mentalni rad …i sećam se, da sam se obraćala svom prstu, govoreći da trenutno doživljava mnogo uzbudjenja! (smeh)  I verujte mi na reč, bio je veoma uzbuđen! (smeh)

I samim tim što sam insistirala da na to gledam na odredjeni način, moje isceljenje je trajalo kraće, i pomoglo mi je da se snadjem u nečemu što je moglo da bude veoma bolno iskustvo.

Znala sam, da ako uspem da premestim obrazac razmišljanja kojim moj um razmišlja, biće mi lakše da me prodje prst…samo kada bismo prebacili način na koji razmišljamo, makar malo…

Za sve nas koji želimo da se promenimo, nezaobilazan je taj prelazak iz starog načina u novi, a mnogo, mnogo stvari se dogadja na Planeti. Mislim da su stvari slične kao nekada, ali smo ih mi mnogo svesniji…Ponekad vidim nešto u novinama, i pomislim: Da li mi stvarno radimo takve stvari?… I kako nastavljam da čitam, vidim da se to dešava već dugo vremena, ali to tek sada isplivava na površinu, vidimo više negativnih stvari…Medjutim, ako želiš da počistiš svoju mentalnu kuću, ako odlučiš da želiš da radiš na sebi i da se okreneš svojoj unutrašnjosti, onda moraš zaista pogledati, i videti šta se tu nalazi! Moraš pogledati i videti koja su tvoja uverenja, da bi znala šta da promeniš! Ne možeš očistiti negativnost, ako je ne vidiš. Isto je kao kada čistiš svoju kuću, moraš pogledati oko sebe i shvatiti gde je sve prljavština, moraš kupiti stvari sa poda, premeštati ih, obrisati od prašine, baciti ih ili zameniti…Moraš videti šta je to što je prljavo…A ako ćemo da pravimo velike tranzicije i promene na ovoj Planeti, i zaista pomoći da se ova Planeta i izleči, moraćemo da se okrenemo prvo ka sebi i da vidimo šta se to u nama dogadja. Moramo temeljno pogledati i detektovati negativitet u nama. A stvari koje smo krili i zataškavali dugo, dugo vremena, moraće izaći na površinu…

Mislim da je deo ove tranzicione faze kroz koju prolazimo… mislim da je jednim delom njen katalizator, pojava koja se zove AIDS. Ja želim da zaista pomognem u stvaranju sveta, u kome je potpuno bezbedno da volimo jedni druge. Samo to. Samo da volimo jedni druge. Svet u kome ćemo biti prihvaćeni i voljeni, upravo ovakvi kakvi smo. To je ono što si želela kada si bila malo dete. Kada si bila mala, želela si da budeš voljena baš onakva kakva si bila, iako si bila mršava ili debeljuca, nedovoljno pametna, ili nedovoljno dobra kao komšijsko dete…ili ako si bila uplašeno dete…Bez obzira na to, ti si ipak želela da budeš voljena. A to je upravo identična stvar koju svi mi sada tražimo.

Medjutim, nećemo nikako uspeti da dobijemo ljubav i prihvatanje od drugih ljudi, ako nismo u stanju da isto damo samima sebi. Kada se mi osećamo dovoljno dobri da bismo bili voljeni, onda nas i drugi ljudi automatski vole i prihvataju takodje. Zaista je tako jednostavno. Ja mislim da mi dolazimo na ovu planetu kako bi naučili i praktikovali bezuslovnu ljubav. A to nije uvek laka stvar za uraditi, ali i dalje mislim da je to razlog našeg dolaska ovde…da bi imali bezuslovnu ljubav, pre svega, prema sebi, bez obzira šta ONI govore,ili šta su nam URADILI u prošlosti. A takodje, i da bismo istu tu bezuslovnu ljubav davali i drugima…dozvolivši im da budu ono što jesu, i da se oslobodimo tog verovanja ‘MI’ i ‘ONI’. Ne postoji MI i ONI, postoji samo MI.  A mi moramo to znati. A ako želimo da izlečimo ovu planetu, moramo znati da je sve MI. I ne postoje grupe koje su potrošne, manje važne, i ne postoje ‘ONI’…Sigurno da postoje mnogi ljudi koji doživljavaju ekstremnu patnju, pa postaju opasni za druge…Ako možemo da shvatimo da postupak nasilja dolazi od osobe koja je bila traumatizovana u svom detinjstvu …ako želimo da ih promenimo, ako želimo da ljudi postanu spokojni, mirni i puni ljubavi, moramo ih naučiti da prilaze životu iz mesta u svom srcu koje je puno ljubavi. A to ih ne možemo naučiti, ako i sami to ne znamo. Sigurno ne tako što ćemo stvarati nove ratove, ubijati ljude, tući ljude, odvlačiti ih u zatvore, mučiti ih, i raditi slične stvari…Već tako što ćemo ih naučitti da oproste i da vole sebe…da nikada više ne bi radili te nasilničke stvari ponovo… Jer shvatite, ljudi koji nauče da vole sebe, nisu ustanju da sebe povredjuju, a time ne mogu povrediti ni drugoga. A za mene, to je recept za svetski mir, harmoniju i svakojake divne stvari…pomoći što većem broju ljudi da vole sebe onakvi kakvi su, vrlo je jednostavno…To je moj posao na ovoj planeti, da pomognem ljudima da što više vole sebe…Voleti sebe, da bismo stigli do tog novog načina, koji ja vidim kao bezuslovnu ljubav, mir i izobilje za svakoga. I znam da je to moguće, samo kada bi sklonili sve gluposti sa našeg puta…Verujem, da kad napustimo ovu planetu, jedino što  sa sobom nosimo je naša sopstvena sposobnost da volimo sebe. Nosimo svoju sposobnost da volimo, i to je sve. Ne nosimo naše veze, automobile, bankovne račune, niti poslove… Nosimo samo svoju sposobnost da volimo.  Mi imamo mnogo mogućnosti da otvorimo sopstvena srca, na mnogo dubljim nivoima nego što su sada otvorena.

Za mene, ljubav je odgovor. Zaista mislim da je ljubav odgovor…Moćna je, pomaže nam, pomaže drugim ljudima…Kako TI daješ ljubav svetu? Šta TI radiš, kako bi stvorila svoju unutrašnju harmoniju? Šta je ono što svakodnevno radiš, kako bi učinila da se osećaš dobro iznutra? Ili samo sediš i laprdaš o onome što trenutno nemaš?…(smeh)  Mislim…ok. je to…to je jedan od načina…ali ne menja situaciju! (smeh) Shvati, nećeš ništa postići da promeniš tako što ćeš biti ljuta i besna na druge ljude…niti tako što ćeš ih kriviti, nit tako štoćeš biti žrtva…

Šta je ono što TI radiš? Kako izražavaš bezuslovnu ljubav u svom životu?… Barem malo…Da li uopšte postoji barem maleni deo prostora u tvom životu, u kojem si spremna da daš bezuslovnu ljubav? Kako ti doživljavaš mir u sebi, i oko sebe? A ako to ne činiš sada, da li si spremna da počneš? Da li si spremna da počneš da stvaraš unutrašnju harmoniju i mir?…Još jedno odlično pitanje koje možeš sebi da postaviš je: Da li želiš da se promeniš?

Da li ti želiš da se promeniš, ili samo želiš da nastaviš da sediš i da se žališ na ono što nemaš? Da li želiš da postaneš osoba koja ima i stvara mnogo više u svom životu, nego sada? Ako želiš da se zaista promeniš, ti to možeš. Možeš, ako si spremna da odradiš posao. Posao koji se sastoji od toga da promeniš način na koji razmišljaš…E onda možeš promeniti svoj život na bolje.

Ljudi mi mnogo puta prilaze i govore: O Luiz, ti si promenila moj život!  E pa ja ne menjam ničiji život, ja to ne radim! Ja nisam iscelitelj, ja nikog ne lečim…ja nikog ne menjam…ja nemam takvu vrstu moći. Jedino TI možeš promeniti sebe. I jedino ti, možeš očistiti svoj bol. Ja to ne mogu učiniti umesto tebe. Ja mogu stojati ovde celo veče, govoriti predivne stvari i dati brdo korisnih saveta, ali ti si i dalje jedini mislilac u svom umu,  ti si ta koja će odlučiti šta će učiniti sa informacijom koja ti je data. Ja nemam nikakvu moć nad tobom. Ti imaš moć i ti to moraš znati.

Tako često mislimo kako smo bespomoćni, ali mi nismo bespomoćni zato što imamo naš UM. Imamo naš um. Oblikuješ i vaješ sopstveni život, od momenta do momenta, načinom na koji misliš, svojim stavom i svojim verovanjima.

Takodje je bitno da znaš da si ti veoma bitna za ovaj svet. Možda ćeš reći kako ti ustvari ništa ne radiš za ovaj svet, ali ti jesi važna…sama činjenica da si živa je veoma bitna. I tvoj život ima značenje…zaista ima.  I ti možeš doprineti miru i harmionij ove planete samim time što ćeš koristiti svoj um. Neki ljudi marširaju, neki pomažu beskućnicima da se nahrane, neki se bave svetski mirom i svakojakim stvarima, i to je sasvim u redu…Ali takodje možeš doprineti miru ove planeti, samim time što ćeš koristiti svoj um na odredjeni način…

I zapamti: svaki put kada razmišljaš..svaki put kada misliš, ti se povezuješ sa ljudima koji mislie isto. Razmisli o tome na sekund…

Nedavno sam čula jedan citat koji mi se mnogo svideo: Robert Šuler, koji radi za UN je rekao: Ljudska vrsta mora da shvati da zaslužuje svetski mir. Moramo to mentalno prihvatiti. Mnogi ljudi veruju da su ratovi neizbežni, i da će ih biti zauvek. Da ćemo uvek imati ratova… Ja mislim da ti ljudi doprinose tome, baš zbog toga što razmišljaju na taj način. Oni doprinose nastavku ratova…Ali ako mi znamo da mi zaslužujemo da imamo mir i da je to zaista moguće, onda to može postati naša istina.

I dok počinjemo da stvaramo mir u nama, zatim u našem uskom krugu prijatelja i porodice, našim radnim mestima, više ćemo ga i nalaziti na ovoj planeti. I zapamtite, praktikovanje unutrašnjeg mira, će nam pomoći da se konktujemo sa istomišljenicima svuda po svetu. Spiritualnost nas povezuje na ovoj planeti, na mnogim nivoima. A osećaj kosmičke spiritualnosti koji sada doživljavamo je zaista predivan! Kada pričam o duhovnosti, ja ne mislim uvek na religiju. Religije imaju tendenciju da nas razdvajaju. One nam takodje govore koga da volimo, ko je vredan ljubavi, ko nije, kako da volimo…Za mene smo svi vredni ljubavi. Ja zaista verujem da smo svi mi vredni ljubavi.  Mislim da je ljubav jedina koja može da nam donese trajne pozitivne promene na planeti.  Naša duhovnost je direktna veza sa ultimativnim izvorom, a za to nam nije potreban posrednik. Počni da osećaš kako nas naša spiritualnost povezuje širom planete, na veoma dubokom nivou naše duše.

Dakle, sa kakvim istomišljenicima TI želiš da se konektuješ? Svaki put kad se daš u kritikovanje i osudu, povezuješ se sa ljudima koji tako razmišljaju, a to će ti se vratiti…kao bumerang…Seti se, ono što dajemo uvek nam se vraća. A svaki put kada meditiraš, ti se konektuješ sa ljudima koji razmišljaju identično. A meditacija, po meni, znači jednostavno zatvoriti oči, i okrenuti se sebi, biti dovoljno tiha da čuješ svoju sopstvenu unutrašnju mudrost. Zaista imaš odgovore u sebi. Ti imaš SVE odgovore u sebi. Da bi ih čula, potrebno je samo da se stišaš dovoljno dugo. To je za mene, svrha meditacije. To je veza sa samom sobom, sa svojim višljim ja. S’toga, svaki put kada meditiraš, ti se konektuješ sa ljudima koji isto rade. I svaki put kada radiš vizualizaciju za isceljenje svog tela, ili planete, takodje se povezuješ sa ljudima koji misle isto, koji čine isto što i ti. Bilo bi dobro da zastaneš par puta u toku dana, i zapitaš sebe: Sa kakvom vrstom ljudi se trenutno konektujem? Samo upecaj svoje misli i u kom pravcu se one kreću…

Trenutno si sva u kritici i ideš i gundjaš, gundjaš, gundjaš…ili misliš misli koje stvaraju unutrašnju harmoniju i unutrašnji mir. Jer ako stvaraš unutrašnju harmoniju, imaš i spoljašnju harmoniju. Zapamtite, ako želimo da izlečimo svet, moramo se zaustaviti i prvo izlečiti sebe, jer je centar tvog sveta, ono gde se ti nalaziš. Ti si centar svog sveta. I ti, i ti, i ti…Svako od nas… Svi smo centri sopstvenih svetova. Zato svet ustvari ide iz nas…a kada stvorimo unutrašnji mir i harmoniju, onda to ide napolje u svet. Taj mir i harmonija zrače iz nas, dodiruju ljude, mesta i stvari…Znate ono…neko udje u prostoriju i ne mora da izgovori jednu jedinu reč, ali vi već osećate privlačenje ka toj osobi ili odbojnost…Mi reagujemo na ono što oni zrače iz sebe, napolje u svet…Mi nekako osetimo te vibracije…Pokupimo njihovo raspoloženje…Zato, hajde da se postaramo da mi odašiljemo i zračimo harmoniju i mir.

Ja verujem, da bi promenili Planetu i druge ljude u našem životu, moramo prvo promeniti sebe. Moramo da volimo sebe. Moramo biti voljni da doprinesemo sopstvenom unutrašnjem miru i harmoniji, i takodje moramo biti iskreni sa sobom. Znate i sami koliko smo dobri u tome da se krijemo od nas samih…ali ako ćemo da pravimo neke promene moramo imati iskrenosti prema sebi. To ne znači da treba da se kritikujemo, već samo da budemo voljni da vidimo šta je to sve u nama, čemu je potrebna promena. Veoma je samodestruktivno kada lažemo sebe. To nije pokazivanje ljubavi prema sebi i nije nikako lekovito za nas. Mi moramo biti iskreni sa sobom, takodje i sa drugim ljudima. I moramo da naučimo da kažemo NE, na jedan lep i prijatan način, pun ljubavi…A ne uvek da govorimo svemu DA, i radimo stvari koje ne želimo da radimo, pa smo posle puni ozlojedjenosti, jer nismo bili dovoljno iskreni da kažemo NE. Ne mislim da je baš lako biti iskren sa drugim ljudima, sve dok nismo iskreni sa sobom. A glavna vrednost toga što smo iskreni, je da sve što dajemo u životu, uvek dobijamo natrag. A to funkcioniše na svim nivoima. Ako unižavamo i osudjujemo druge, onda će se i prema nama tako ophoditi. Ako smo stalno besni i krivimo druge, onda srećemo bes gde god otišli. Ako ukrademo nečije vreme, ili oduzmemo nečije samopoštovanje, ili ako odbijamo da priznamo nečiji dobar rad, možemo slobodno da očekujemo sve te nepoštene akcije da raspale po nama kao bumerang, u vidu negativnih iskustava.

Sa druge strane, svaki put kada sebe tretiramo sa poštovanjem svaki put kada negujemo i podržavamo sebe i druge, to se takodje vraća nama u vidu pozitivnih iskustava.

Koliko god pokušavali da ih opravdamo, nečasna dela nikada ne funkcionišu, i što se više penješ na svoj spiritualni put, ona se brže vraćaju tebi, kao negativna iskustva. Svaki put kada uzmemo nešto što nam ne pripada, bilo da je to najobičnija spajalica sa posla, ili ozbiljna pljačka, mi u suštini govorimo Univerzumu da se ne osećamo dovoljno vrednima da bi samostalno zaradili, da nismo dovoljno dobri…Da ne verujemo da postoji dovoljno izobilja za sve nas, i da moramo da se prikradamo i da grabimo, da bi imali nešto i za sebe…Ako mi mislimo da ovaj svet funkcioniše na principu jači pobedjuje slabijeg, onda ćemo i biti pobedjeni. Jednostavno to tako funkcioniše Ova verovanja nas sprečavaju da iskusimo izobilje, jer postavljamo zidove oko sebe, i jednostavno ne dobijemo šansu da iskusimo mir, ljubav i radost u svom životu…Ako mi oduzimamo od života, i život uzima od nas. Vrlo je jednostavno. A takvi negativni stavovi i verovanja nisu tvoja istina, nisu istina tvog bića. Ti si Božanski, prekrasni izraz života  I ti zaslužuješ sve najbolje. Moraš ovo znati i prihvatiti. Naša planeta je prepuna izobilja. I naša nam dobrobit uvek dolazi, Zakonom Univerzuma.

Ono što verujemo o sebi i o svom životu, postaje naša istina. Ako želimo da promenimo naše okolnosti, moramo promeniti naš sistem verovanja.

Pitaj sebe s’vremena na vreme, Šta ja u stvari verujem u vezi ovoga? I razmisli malo o tome. I šta je ono što ja osećam? I da li ja zaista želim da radim to što oni traže od mene?  Zašto ja ovo radim? Počni da preispituješ svoje misli, i sve ono što se dešava unutar tebe. Budi iskrena sa sobom. Saznaj šta ti zaista misliš, i šta je ono u čega zaista veruješ. Namoj konstatno biti kao automatski pilot, i govoriti: ja sam takva i gotovo! To je ono čime se ja bavim. Da, ali zašto to radiš? I ako to nije neko pozitivno, lekovito iskustvo u tvom životu, probaj da se setiš odakle je to došlo, kada si to prvi put počela da radiš…Jel’ to bilo nešto što su te naučili još kao malo dete?  E pa možda je došlo vreme da to pustiš od sebe, možda ti to više nije potrebno.

Ako je tvoj stav: Ja sam ovakva kakva sam i gotovo! Onda za tebe promena nije moguća. Takodje, ako si tip osobe koja sve zna, i u sve se razume, takodje ne možeš da se promeniš, jer uporno ne dopuštaš nove ideje da udju u tvoj život.

Moramo biti voljni da naučimo novo i da rastemo. I ono na čemu konstantno radimo je još veća svesnost i razumevanje i znanje, da bi mogli iskusiti stvari na nove načine. To je sve.

Ne želiš da se kinjiš zbog onoga što si radila u prošlosti, ili toga gde si trenutno, ili onoga što trenutno nemaš…Jednostavno, samo nauči još više…Štrebaj, idi na neke časove, čitaj knjige, slušaj audio predavanja, pričaj sa drugim ljudima…Postoji toliko stavri koje danas možemo naučiti da je to jednostavno predivno!

Nauči više o sebi, o svojim verovanjima…Nauči koji je to specifičan način na koji tvoj um funkcioniše…i da li on radi na način koji zaista unapredjuje tvoj život?…Istraži nove puteve, da bi mogla i više da shvatiš. Dopusti novim idejama da udju i prošire tvoju svest.

Ovih dana slušamo puno o zavisnosti. Postoje mnoge vrste različitih zavisnosti, ne samo hemijska zavisnost.  Kada kažemo zavisnost, odmah pomislimo na drogu, medjutim, postoji takodje i zavisnost na obrasce razmišljanja, i svako od nas poseduje neku zavisnost…to su paterni koje usvajamo, da bi sebe odvojili od sadašnjeg trenutka…da ne moramo da živimo u sadašnjosti…jer mi ne želimo da se suočimo sa onim što je ispred nas, i tako… imamo neke svoje načine kako da pobegnemo od toga. Ne dozvoljavamo sebi da budemo tu gde jesmo, i da budemo svesni šta je ono što se zaista dogadja u našem životu. Zbog toga, svako od nas ima svoju zavisnost o nečemu. Ja ne znam koja je vaša, ali sigurno imamo neku…šta god radili…

Za neke ljude, to je hrana, a za druge je to droga, lekovi ili neka hemikalija…Dok je za druge to emocionalna zavisnost…Zapamti, možeš takodje biti i zavisna od toga da konstantno tražiš greške i mane u drugim ljudima…Mnogima se baš ta zavisnost izričito dopada …(smeh)

Možeš biti zavisna od straha..znaš, ako si ti neko, ko je zavisan od toga da non stop traži mane u drugima, onda bez obzira šta se dešava u tvom životu, ti uvek nadješ nekog koga ćeš okriviti…To je njihova krivica! Oni su to učinili!…

A možda si ti zavisna od toga da previše trošiš…postoje mnogi ljudi koji su toliko zavisni od dugova, da rade moguće i nemoguće, samo da bi konstantno bili u dugovanju…A čini mi se da to baš i nema nikakve veze sa tim, da li imaju, ili nemaju mnogo novca. Tako da biti u dugovima jeste zavisnost. To je zavisnost na odredjeni patern ponašanja, razmišljanja.

Možeš biti zavisna i od odbijanja. Da stalno imaš ljude koji te odbijaju. I ako je to tvoja adikcija, onda ćeš i stalno sretati ljude koji će te odbijati. Imaš konstantno osećaj: ko me posmatra? Ko će me odbaciti? Ko me neće prihvatiti?

Medjutim, svako to iskustvo, kada nas ljudi odbiju i ne prihvate, je samo ogledalo, refleksija odbijanja koje se dešava u nama. Ako ti sebe ne odbaciš, neće te ni drugi odbaciti. Čak i ako te odbace i ne prihvate, to ti sigurno neće biti bitna stvar u životu. Jednostavno, to neće biti stvar na koju ti obraćaš pažnju. Ako se nerviraš zbog toga što te drugi ljudi odbacuju i ne prihvataju, znaj da je to zbog toga što ti sama sebe ne prihvataš. Zato pitaj sebe iskreno: Kako ja to sebe odbacujem? Gde ja to sebe ne prihvatam?

Zato razmisli o zavisnostima, i kakve su tvoje zavisnosti, i da li bi ih mogla promeniti…te negativne zavisnosti u pozitivne… jer ako ćeš već da budeš zavisna od nečega, zašto ne bi bila zavisna od ljubavi prema sebi?… Ili od toga da radiš pozitivne afirmacije?…  ili od nečega što te zaista podržava i voli…

Nastavite da čitate drugi deo ovde