Ko je glavni?
Primenjujte Tao vođstva.
Veliki vođa govori malo.
Nikada ne govori nepažljivo.
On radi bez sopstvene koristi
I ne ostavlja traga.
A kada je sve završeno, ljudi kažu
‘To smo mi sami uradili.’
Lekcija iz ovog 17 stiha Tao Te Čing-a govori nam da promenimo naš pogled na autoritet – što znači gledanje prosvetljenih vođa kao na nekog ko u suštini nikoga ne predvodi! Kroz stanovište Taoa, takve individue (vođe) stvaraju okoliš gde svako oseća da ima svoju sopstvenu odgovornost i svoj udeo u procesu. Usvajanjem modela prosvetljenog vođe, bićete više nego voljni da promenite načine na koje kritikujete i hvalite vlasnike industrija, članove vlade, religije, kao i način na koji predvodite druge.
Ovaj savet je ciljan ka svim vrstama vođa; čak šta više, možete ga personifikovati tako što ćete zameniti reči roditelj ili učitelj, za reč vođa. Ispitajte načine na koje gledate svoje nadređene, a zatim načinite promene koje su neophodne da biste postali neko ko predstavlja prosvetljenu razliku u životima drugih. Prvo morate ostati u pozadini i postati egzaktan posmatrač onoga što se dešava; onda se zapitajte kako, bez mešanja, možete stvoriti okolinu koja će svima pomoći da se ponašaju odgovorno.
Tao savetuje da postanete nevidljiviji što više možete, ako istinski želite da postanete efektivni vođa. S’toga bi vaša najbolja strategija bila da bukvalno ostavite prostora i dopustite svima da se ponašaju slobodno, bez da imaju pritisak da sad moraju da vas impresioniraju. Možda bi mogli ponuditi malu sugestiju, a odmah zatim se povući. Saosećajni osmeh ili gest koji tim ljudima govori da im verujete da su sposobni da sami shvate ono što treba, možda najbolje funkcioniše. Možda je sve ono što je potrebno, da ispričate neku kratku priču primera kako su drugi rešili slične izazove. Ili samo jednostavno da meditirate i šaljete pozitivnu energiju razrešenja konflikata, svim individuama koji imaju veze sa tim.
Koja god da je vaša odluka, bićete svesni potrebe da stvarate okolinu gde će svako biti u stanju da kaže: ‘To smo sami popravili bez potrebe da nekog umešamo u to – nama zaista ne treba nadzornik.‘ Ovaj pristup, naravno, upliće vaše odricanje želje da se prikažete kao snažna figurativna ličnost.
Istinski inspirativne vođe dolaze do rezultata sopstvenim primerom: Oni ohrabruju druge da budu odgovorni i da čine pravične stvari, ali ne tako što se hvale i proklamuju svoje besprekorno vođstvo. Oni stvaraju mesta i za druge da budu inspirisani i da postignu svoje veličine. A kada dođe vreme za primanje priznanja, oni se rastvore u pozadini, želeći da svi ostali osete svoje doprinose iz njihovih kvaliteta koje poseduju kao vođe. Vrhovni Tao vođa, uvek ostavlja ljude na miru da izaberu i tragaju za svojim načinom života, njihovim ličnim konceptom onoga šta je dobro. Prosvetljene vođe ne vide sebe kao nadmeni autoritet; one radije podižu energiju okoline kroz gledište koje podiže niže učinke ljudi.
Tao nudi tri različita načina da budete vođa. Jedan je da napravite razliku u životima drugih, rešavajući konflikte kroz ljubav. Tako što postanete instrument ljubavi i činite trud da druge hvalite, vi kao vođa ostajete u harmoniji sa Taom. Oni koji su hvaljeni dobiju poriv da vole sebe, i da se ponašaju sarađujuće a ne takmičarski. Izazov je, da koristeći odobrenje i pažnju vođe, zarad motivacije, znači predavanje kontrole života jedne osobe vođi u ruke. Ali ako vi vidite da je izbor između ljubavi i straha, Tao uvek ljubav vidi kao superiorniju.
Neefikasnost straha kao stila vođstva je očigledan: ako te mogu naterati da radiš onako kako ja želim uz pomoć oružija, onda ćeš se ti ponašati tako samo dok ja imam moć da ti pretim. Kada ja odem, moj uticaj nad tobom takođe odlazi. Studije su pokazale rezultate merenja efektivnosti učitelja koji su smatrani strogim i disciplinarnim. Studenti u toj grupi su se ponašali prikladno samo onda kada je individua koja ih je plašila bila u prostoriji, ali kada je ona otišla, učionica je postala haos.
Suprotno od toga je zabeleženo na grupi učenka čiji su superiorni imali drugačiji pristup i koji su podučavanje gledali kao priliku da se studenti hvale i ohrabruju: njihovo prisustvo ili odsustvo u prostoriji nije imalo nikakvog efekta. Ovo je odlična stvar koju možete imati na umu ako ste majka ili otac. Što znači: da li želite da se vaša deca ponašaju na određeni način samo onda kada ste vi u neposrednoj blizini, ili želite da oni poseduju samodisciplinu da se ponašaju mudro bilo da ste vi tamo ili ne? Oduvek sam verovao da roditelji ne postoje radi toga da se deca oslanjaju na njih, već da učine samo ‘oslanjanje’ nepotrebnim.
Najneefektivniji načini upravljanja ljudima je da koristite taktiku koja će ih podstaći da vas preziru, onog trenutka kada vam se izgube sa vida, oni će raditi suprotno od svega što kažete i svega onoga što vi zastupate. Diktatori skoro uvek ovo saznaju na teži način, kada se ljudi koje su ugnjetali podignu u ustanak i krenu da im prete na isti netolerantni način kojim su i sami bili tretirani. Deca koja preziru sopstvene roditelje, takođe pokušavaju da emuliraju slične taktike kojima su i sami podložni, ili se potpuno otkače od diktatorski nastrojenog roditelja, provodeći čitav život u pokušaju da izleče ožiljke tog užasnog tretmana koji su imali kao dete.
Prosvetljeni vođa veruje onome kome je u poziciji da naređuje. Kao posledica toga rađa se poverenje, jer on ili ona koji ima vere u ljude, će poverenje dobiti zauzvrat. I na kraju će biti u stanju da kažu: ‘To smo sami napravili.‘ Zato podižite svoju decu da budu samodovoljna, da čine sopstvene odluke čim im uzrast to dopušta, i da budu ponosna na odluke koje su izabrala. Vidite sebe kao prosvetljenog vođu, i pokažite svetu novi način za vođstvo. Deca koja odrastu uz takve stavove, biće sledeća generacija velikih vođa koje opisuje Lao Cu.
