Kada sam kreirao audio seriju Promena Uma, hteo sam njom da kažem da ponekad promena može biti toliko jednostavna, da može doći bukvalno dok zatvorite oči I udahnete novi dah.
Odjednom niste zarobljenik svih onih stvari u koje ste ranije verovali, o zastrašujućoj budućnosti, negativnoj, izmišljenoj budućnosti o kojoj ljudi brigaju po celi dan.
Ljudi su opsednuti svojim negativnim, izmišljenim budućnostima.
I tako po celi dan.
A jedan od mnogih, mnogih načina da se ponovo prebacite u kreativno stanje, jeste da se prošetate pored okeana. A okean može biti bilo šta, on može biti predivna sobna biljka u mom stanu. Ili predivna slika na zidu. Upite to nešto, u potpunosti, I pustite da u vas uđe dubokim disanjem, zatvorite oči, I sve one misli koje su vas držale zarobljene mogu da odlepršaju.
Bilo da ga zamišljate, ili se zaista nalazite pored pravog okana, šetate se, I u potpunosti upijate pogled, apsolutno prisutni u trenutku, dopuštajući mu da bude jedina stvar za vas, dišući ga, slušajući njegove zvuke, talase I postojite tamo, jer upravo je to ono što lomi vaše stare obrasce razmišljanja.
To ruši stisak koji nad vama imaju ta negativna verovanja, I otpušta taj jezivi osećaj da su vaša negativna uverenja istina o vašem životu, što naravno nije tako.
To su samo negativna verovanja.
Dakle, kad usporim, ja izađem van svoje izmišljene, negativne budućnosti.
Prestajem da jurcam prema budućnosti u svom umu, I dovodim sebe natrag do opuštene, šire perspektive sadašnjeg momenta.
Ima jedna stara priča o prodavcu cipela koji odlazi u daleku zemlju, stiže, I shvata da tamo niko ne nosi cipele, I kaže: Oh ne! Neću zaraditi ni dinara na ovom svom putu. Ovde niko ne nosi cipele.
Potom drugi prodavac cipela takođe odlazi u tu zemlju, stiže I shvata da niko ne nosi cipele, I kaže: O Hvala ti Bože! Upala mi je kašika u med, pa ovde još niko nema cipele!
Život možete zgrabiti za dršku ili za sečivo. Kada ste u svojoj budućnosti, uvek ga hvatate za sečivo. Neko vam baci nož. Vi ga uhvatite. Drugi prodavac cipela je osoba koja je uhvatila nož za dršku. A prvi prodavac ga je uhvatio za sečivo.
I što više možete da usporite, život takođe usporava, a taj nož koji ide prema vama, što se više usporava, vama je lakše da ga uhvatite za dršku.
A što više jurite ka vašoj budućnosti, vašoj negativnoj, izmišljenoj budućnosti, kojom su ljudi opsednuti, što se više trudite da brže rešite probleme koji ne postoje, vi konstantno hvatate nož za sečivo.
Drugim rečima, ako ne vidite ništa drugo osim loših vesti, I sve vesti propuštate kroz taj filter loših vesti: Užas, ekonomija je užas, nikad aneću ništa zaraditi!
Ovako, mnogi ljudi su zaradili svoje novce baš zato što su znali šta da urade u vreme depresije, znajući da postoje nove usluge koje su ljudima potrebne I koje je trebao obezbediti, I stvari koje je bilo potrebno učiniti, a nisu automatski odustali, I izjavili da je nešto loše.
A to je čitava poenta u tome da usporite i uhvatite život za dršku.
Zapalite vatru u sebi, I rasterajte misli. – Rumi
Najjachi je..
odlicno 🙂