Poenta je u našoj svrsi, dušo.
Voditi sebe natrag do svetlosti.
U poslednje vreme sam radila na tome da budem malo ‘mekša’ prema sebi. Prijatnija. Laganija. Zašto? Zato što to toliko prija, ali I zato što se osećam anksiozno. Možda se I vi slično osećate.
Možda se I vi osvrćete na svoj život, pitajući se: Ok, definitivno sam dosta toga uradila, ali koja je uopšte svrha svega toga? Koji je moj viši poziv? Kako da se izvučem iz ove trke pacova, I konačno krenem da živim? I da budem još direktnija: Šta bi dođavola trebalo da radim s’ovim mojim životom?
I sama sam se mučila sa ovim pitanjima sve dok nisam konačno pronašla svoju svrhu sa knjigama koje sam napisala: Crazy, Sexy Cancer, a potom i Crazy, Sexy everything else. U početku sam se osećala veoma snažnom I ponosnom. Moja perjanica se nakostrešila I napuvala. Konačno sam dostigla duhovnost. Do kraja svog života više neću morati da brinem oko gorućih pirtanja Koja je moja svrha u životu?. Nekada sam govorila sebi: E, ovo je barem jedna dobra stvar koja je proizašla iz toga što sam imala kancer… Činilo mi se sve prilično jasno: Moja svrha bila je da učim ljude kako da se izleče od kancera, I podučavam ih prevenciji. Prilično cool. Karmička ‘sigurna kuća’.
Ali postojala je jedna začkoljica. Kada je naša svrha spoljašnja, postoji mogućnost da je nikada ne pronađemo. Ako svoju svrhu I značenje povežemo sa svojim poslom kojim se bavimo, ciljem ili aktivnošću, mi skoro sigurno sebe stvaljamo u red za patnju tokom svog daljeg života.
Vaša svrha nema nikakve veze sa onim sa čim se bavite. Eto, rekla sam! Vaša svrha je otkrivanje I negovanje onoga što vi zaista jeste, da upoznate I volite sebe do najdubljih nivoa, I da sebe vodite natrag kući, onda kada vam se desi da zalutate. To je vaša svrha. Sve ostalo je vaša goruća strast, vaša inspirisana misija, vaš posao, vaš hobi koji obožavate, I tako dalje…Te sve stvari su moćne I esencijalne, ali one nisu vaša svrha. Vaša svrha je mnogo veća od toga.
U poslednje vreme sam dosta razmišljala o tome, na svom ličnom nivou. Moje dublje razumevanje svrhe prija mi do kostiju. Ono razvodnjava bol separacije koji doživim kada se moj rad ne ceni, ili kada su moji napori I moj trud kritikovani I neprimećeni. Ponekad će ljudi hvaliti vaš rad, ponekad neće. Ponekad ćete dobiti neku tezgu, a ponekad ne.
Jednom ćete biti u trendu, a jednom ne. Zahvaljivaće vam se, a I podrazumevaće vas zdravo za gotovo. Davaćete I neće vam se vratiti ništa zauzvrat. Lajkovaće vas na fejsu, a dobićete I dosta an – frendovanja. I to je život. Pa šta onda? Nemate svrhu I značenje zbog toga? Apsolutno I definitivno je odgovor Ne. Zar ne vidite da poređenjem svog samovrednovanja sa svim tim cirkusom vas dovodi jedino do depresije I ogorčenosti? Dragi moji prijatelji, svoju svrhu usidrite duboko u sebi. U suprotnom ćete se zateći kako plovite na pučini bez pravca, ponovo I ponovo.
Pa šta ako je vaša svrha nešto sasvim drugačije od onog što ste učeni da verujete da jeste?
Šta ako je vaša svrha da izgradite večnu vezu sami sa sobom? Da se duboko zaljubite u sebe? Ovo nije egocentrično niti sebično, ovo je samorastuće. Međusobno povezano. Svesno.
Šta ako je vaša svrha da oprostite sebi I drugima? I radeći tako, da dopustite toplim talasima samilosti da speru čitavu planetu, uključujući I vas.
Šta ako je vaša svrha da nežno iscelite sve rane koje ste sami sebi zadali? I radeći tako, da postanete mentor, neko na koga se drugi mogu ugledati I učiniti isto kao I vi.
Šta ako je vaša svrha da pustite svu sramotu I osećanja nedovoljne vrednosti? Pogodite šta ćete pronaći iza tih osećanja? Ranjivost. Prostrite crveni tepih za slovo R, jer je Ranjivost mesto gde vaša istinska snaga I slava obitavaju.
Da li ćemo se dotaći I teme prefekcionizma? Da, mislim da moramo to učiniti. Šta ako je vaša svrha da naučite sebe da ne postoji stvar kao što je perfekcionizam, I da vam vaša večna jurnjava za njim uništava život I odnose. Pustite sve to.
Šta ako je vaša svrha da sa sobom nežno pričate kako biste podigli energiju u sebi, I svetu oko vas?
Šta ako je vaša svrha da razvijete večnu veru u sebe? Da se setite svoje svetosti I da sebe tretirate prikladno tome. Što je dublja vaša vera, to je snažnija vaša konekcija sa višom moći.
Šta ako je vaša svrha da se besprekorno starate o sebi kako biste imali radosti I energije da služite drugima?
I konačno…
Šta ako je vaša svrha da svedočite sopstvenoj patnji? Da je priznate I prigrlite u cilju da je prevaziđete. Oni kažu da je patnja opcionalna. Više nisam tako sigurna u to. Nekada sam mislila da je to istina. Ali to je bilo pre nego što sam doživela duboko, slojevito iskustvo sa patnjom. Danas, smatram da je patnja esencijalna. Trik je u tome da naučite kako da izađete iz patnje onda kada dobijete znanje I spremni ste da primenite lekcije. Zapamtite: ostatci bola mogu ostati(i to je sasvim ok.), ali u jednom trenutku možete sasvim da otpustite patnju.
Ozbiljno vam kažem, šta ako je pronalaženje vaše svrhe spoznaja I nega samih sebe? Ne neka spoljašnja postignuća ili ciljevi, čak I onda ako su ta postignuća I ciljevi najvažnija otkrića svih vremena. Jer ako ste vi predodređeni da otkrijete najvažnije XXY otkriće svih vremena, verovatno ćete ga otkriti brže I lakše ako se osećate dobro, voljeno I srećno. Počnite odatle. Toliko je jednostavno.
E sad, ovo ne znači da ja (ili vi) ne volim svoj posao, niti da ću svakako dati otkaz. Ja blagosiljam svoj posao pisca, I sve moje čitatelje. I to ne znači da vi ne biste trebali da osnujete prihvatilište ili da spašavate životinje ili da pomažete ženama ili da učite ljude kako da popunjavaju računovođstvene obrasce. To samo znači da više ne morate da povezujete vaše lično samovrednovanje sa plaketom ili diplomom na vašem zidu.
Vaše samovrednovanje nema nikakve veze sa vašim veštinama I životnim pozivom, već sa načinom na koji se odnosite prema sebi.
Upoznala sam brilijantne I efektivne aktiviste za koje imam ogromno poštovanje, ali koji su u sebi jedan veliki nered I haos. Zao haos. Ogorčeni haos. Tužni haos. I pogodite šta? Njihov doseg I uticaj reflektuju njihove stavove. Zamislite šta bi sve oni mogli postići kada bi samo izašli iz kukanja I prešli u ljubav? Kada bi znali da ma koliko bila bitna njehova mislija, njihova unutrašnja svrha vredi mnogo više. Ljudi su kao biljke, svi se naginjemo prema svetlosti.
Vi ste svetlost. Vaša unutrašnja svrha je da se konektujete sa tom svetlošću. Sve ostalo će doći vremenom.
Молитва узлази, а благослов Божији силази
Jednostavno – svrha je – ljubav
Imam ljubav
Dajem ljubav 🙂
Besprekorno jasno i tacno , hvala Kris!
radimo na tome svemu, dopustamo
divan tekst,hvala,hvala,hvala <3 <3 <3
Odlicno.