Paulo Koeljo - Za 20 sekundno čitanje: Igra šaha

Mladi čovek je rekao glavnom monahu manastira u Melku:
– Želeo bih da postanem monah, ali nisam ništa naučio u životu. Jedino što me je moj otac naučio je da igram šah, a to ne vodi do prosvetljenja. Osim toga, saznao sam da su sve igre greh.
– Možda su greh ali takođe mogu biti i razbibriga, možda ovom manastiru treba pomalo od oba – odgovorio je monah.

Glavni monah je zatražio šahovsku tablu, poslao je po monaha i rekao mu da igra sa mladićem. Ali pre nego što je igra počela, dodao je:
– Iako nam treba razbibriga, ne možemo dozvoliti da svi stalno igraju šah. Zato ovde imamo samo najbolje igrače; ako naš monah izgubi, on će napustiti manastir i njegovo mesto postaće tvoje.

Glavni monah je bio ozbiljan. Mladić je znao da igra za život, i oblio ga je hladan znoj; šahovska tabla je postala centar njegovog života.
Monah se loše otvorio. Mladić je napao, ali je onda video izgled sveca na licu drugog čoveka; u tom momentu, počeo je namerno da igra loše.
Na kraju krajeva, radije će izgubiti, monah je daleko korisniji svetu.

Iznenada, glavni monah je srušio šahovsku tablu na pod.
– Naučio si mnogo više nego što si učen – rekao je – Fokusirao si se dovoljno da pobediš, sposoban da se boriš za ono što želiš.
Potom, osetio si samilost, i bio si spreman da učiniš žrtvu za dobru stvar. Dobrodošao, zato što je tajna života znati kako balansirati disciplinu sa samilošću.