Luiz L. Hej - Promena i Tranzicija – drugi deo

Ovih dana, takodje pričamo jako puno o stresu.. To je takva ključna reč…svi su nešto pod stresom..i toliko  smo počeli koristiti tu reč da je postala bukvalno uzrečica! Jao što sam pod stresom! Ovo je tako stresna situacija! Dosta mi je ovog stresa! …Stres, stres, stres…Medjutim, razmisli šta STRES ustvari znači…mislim, meni je STRES = STRAH. Sledeći put kada osetiš stres, zapitaj se čega se to plašiš. Zapitaj se na koji način se tako opterećuješ. Zašto tovariš sebi toliko tereta?…Šta je to što radiš sebi, a što stvara taj strah, zbog kojeg nemaš svoj unutrašnji mir i harmoniju?…Nemoj stres koristiti kao uzrečicu, on nije unutrašnja harmonija! Harmonija je kada si spokojna i u miru sa sobom. A kada si u miru sa samom sobom, radiš jednu po jednu stvar, i ne dozvoljavaš da te išta iznervira…Ne možeš biti stresna i u harmoniji istovremeno! Ta dva se ne ravnaju.

Ja vidim stres kao strah…zapitaj sebe kada osetiš stres: kako mogu osloboditi ovaj strah?  Kako da budem u miru sa sobom? Šta mogu da učinim povodom toga? …Ništa ne poseduje moć nad tobom. Zato ne daj malenoj reči stres, toliku moć. Ti si moć. Ti si moćna. Ti si ta koja može napraviti promenu.

Za mene, ljubav je odgovor, i ako ćemo da pravimo bilo kakve promene, one moraju krenuti sa mesta koje je puno ljubavi, u našim srcima, tako da te promene onda budu stalne, zauvek. A kada voliš sebe, život je toliko lakši, i toliko zabavniji. Ljudi se opiru da vole sebe…barem sam ja tako nekad radila…ali zaista vam kažem, kada volite sebe, sve je mnogo više zabavnije u životu! Zaista jeste! …jer uživate u životu…Kada se ujutro probudite, bukvalno vam je drago što ste tu gde jeste! Počnite da se konektujete sa sobom. Podržavajte sebe. Zaista krenite da radite divne stvari za sebe. E onda možete lako i bez imalo muke dati svetu. Onda to neće biti nikakva borba. I ta svetlost koju koristite da zavirite u sebe i pronadjete sopstvenu ljubav, sijaće blještavo i za druge ljude, koji su još uvek u tami. Zapamtite, svaka osoba koja nauči da voli sebe, istu stvar učini mnogo lakšom, da je i drugi ljudi onda učine. Postanete prosvetljeni time što ste pronašli sopstveno svetlo, sijajući ga i za druge ljude…znate da to možete!

Vi ste veoma moćni. I možete napraviti promene koje želite. Samo krenite taj prvi korak. I nastavite napred…Korak po korak, po korak…Ne insistirajte da postignete sve jednim skokom, dovoljno je da preduzmete korake…Setite se: nestrpljenje je otpor ka učenju…to je sve…To je kao kada bi htela da znaš lekciju, bez da učiš i načiniš korake…Zapitak se: Šta je ono što sledeće treba da znam? Čak iako ti ne znaš odgovor, sama činjenica da pitaš to pitanje, učiniće da te Univerzum čuje, i postavi odgovor ipred tvog nosa! …I reći će: ovo je ono što radiš sledeće! …A onda ćeš ti možda reći: O ne, ne, ne…neću ja to da radim! …(smeh)

Kao što sam na početku rekla: želim da stvorim svet, gde je bezbedno voleti jedno drugo…mesto gde svi mi možemo to…Ne želim zavisnost, ne želim da ljudi budu zavisni od mene, to nije ono što ja tražim…ja ne želim da budem nikakav guru, niti iscelitelj…Ja sam samo jednostavna dama, koja nosi jednostavnu poruku: Voli sebe, i saberi se već jednom! (smeh)

Želim da svi budete zdravi, i prosperitetni, puni ljubavi, u miru, ispunjeni radošću, jer će upravo to napraviti bolji svet u kojem i ja živim! (smeh)

Ok. hajde da krenemo sa pitanjima…gde je mikrofon?..ok..

Ono što sam hteo da pitam je…. dok prolazim kroz ceo ovaj proces promene, i sam vidim koliko je lako biti negativan… potpuno prirodno…

Ovo zvuči kao stari, porodični patern razmišljanja…

Da, sigurno jeste…. ali čini mi se kao nešto vrlo prirodno za mene, ide mi lako.. Pitam se dakle, koji je razlog za to…taj negativitet… kao da je posvuda oko mene…

Nije posvuda! I ne, nije prirodna stvar! A ako si ti osoba koja misli negativno većinu vremena, ti privlačiš sebi ljude koji isto tako rade i na kraju ćeš reći kako je ceo svet pun negative!

Kako god, dok budeš pravio promene, počećeš da se konektuješ sa ljudima koji isto misle pozitivno, takodje, primetićeš da se tvoj krug prijatelja menja…ili će se stari promeniti, ili ćeš steći nove prijatelje… Takodje, zviči mi kao da si baš u tom osetljivom tranzicionom periodu, prelazeći sa starog na novo, a tvoj stari patern negativnog razmišljanja konstantno poskakuje na tebe..ali ako nastaviš da praktikuješ nove obrazce razmišljanja, upaliće! Zaista hoće! To je moje verovanje…

Ok. idemo dalje sa pitanjima…

Luiz, želim da znaš, da se pojavilo nešto novo u Bostonu, grupa žena ..Ono što smo moja prijateljica iz te grupe i ja raspravljale…znamo da možemo koristiti afirmacije da promenimo svoje stavove, mi verujemo da naše afirmacije i meditacije mogu odašiljati mir u svet, ali, da li možemo afirmisati i uticati na neku odredjenu osobu..njene stavove i dela…

Ne, ne, to je manipulacija, vi ne možete to činiti…Ako to činite, samo će vam se vratiti kao bumerang, ne! Možete da je vidite u ljubavi i svetlosti, znajući da je ta osoba u miru sa sobom, ali ne možete manipulisati njenim reakcijama…Vi ne znate koja je njena specifična spiritualna lekcija, a nemate nikakva prava da se mešate, ne biste voleli da Vama to neko čini…Vi možete misliti kako je to što vi želite nešto najbolje za tu osobu, ali da je zaista tako, možda bi ona to već imala..

Ali ja pričam o jednostavnom odašiljanju i primanju ljubavi …

Da,da, ljubav je odlična, to je sasvim u redu! Naravno…sve dok ne afirmišete neku specifičnu stvar, sve je u redu.

Ne, samo ljubav i nežnost za drugu osobu…

Da naravno, to možete za celu planetu afirmisati! Kao i mir, to su divne stvari ,,,o tome sam i govorila,…kada šaljete mir od sebe i konektujete se sa osobama koje isto razmišljaju …

Hvala Vam!

U redu, odlično!

Kako da izadjem na kraj sa ljudima sa posla , koji su konstantno negativni? I kako da ostanem pozitivna, kada je ta njihova negativnost oko mene?…

Pa, kao prvo, interesantno je to a se ti nalaziš baš u takvom radnom okruženju, gde su svi ostali negativni, a jedino ti pozitivna…Pitam se zašto je to? (smeh)

Zašto ne počneš da afirmišeš d ti uvek radiš u okolini koja je radosna i mirna, gde te ljudi cene i poštuju , i gde svako poštuje život. I nemoj pričati kako to tako mora biti, i da su ti ljudi takvi…Shvati da je to mesto, mesto gde TI radiš, i da je to vrsta ljudi sa kojom si TI okružena… Jer, time ćeš pomoći njima da se promene,zato što će će oni početi da reaguju drugačije na tebe, i tvoje nove paterne ponašanja,  ili ćeš se naći na novom poslu, gde su svi ljudi pozitivni i prijatni. I još nešto, kada razmišljaš o njima, nemoj razmišljati o tome kako su oni jako negativni ljudi …svako od nas ima svakakve kvalitete u sebi, a ti odgovori baš na te kvalitete u njima…na njihov mir, radost, poštovanje…Znaj, da oni poseduju te kvalitete, koji lako mogu isplivati na površinu…

Iako oni konstantno govore negativne stvari?…

Ne obraćaj pažnju na to! Želiš da se tvoja svest promeni, ne njihova…Kada se tvoja svest zaista promeni, oni se više neće ponašati tako, kao do sad, ili ti više nećeš tamo raditi…Još uvek se ovde nešto ogleda iz tebe… Pitaj sebe: Šta je ono što moram poraditi na sebi?… Koja je glavna stvar koja te nervira kod njih?…

A šta, kad su oni negativni prema drugim ljudima, ne konkrtno prema meni …već onako uopšteno, uvek negativni…

Zašto si ti tamo? Zašto si tamo?

Meni se tamo svidja…(smeh)

Ok. Počni da afirmišeš, da si uvek okružena predivnim ljudima, koji gledaju na život na najpozitivniji mogući način. I da je radost raditi sa njima, i biti u njihovoj blizini.

Ok. dalje…

Večeras sam čula gomilu predivnih stvari…ali imam u sebi jedno goreće pitanje…

Naravno,reci…

Gde se Bog uklapa u sve ovo? Slušam te kako govoriš da postoji moć koju ja mogu da imam, dok ja u mom programu oporavka koji pohadjam, učim da sam bespomoćna i da moram tražiti pomoć od drugog…

Kada se okreneš svojoj unutrašnjoj moći, to je za mene Bog. Ja namerno ne koristim reč Bog , jer primećujem da veoma odbija veliki broj ljudi…Ali po meni, sve reči koje sam koristila opisujući unutrašnju moć, jesu Bog… Jer Bog jeste sve što postoji. I ja ne pravim nikakvu separaciju …Ja mislim da ti jesi moćna, kada izabereš svoju višlju moć u životu…kada se okreneš svojoj višljoj moći.

Možda si ti , po pravilima te grupe koju pohadjaš, nemoćna u odredjenim situacijama, ali ne i onda kada se okreneš svojoj unutrašnjoj moći. …znaš…to je tvoja konekcija, tvoja veza…Što se više okrećeš svojoj unutrašnjoj moći, to postaješ moćnija…Nema tu razlike u značenju…

Ok. dalje…izvolite..

Zdravo. Moje ime je Piter…

 

Zdravo Piter!

Ja nikada nisam govorio pred ovako velikim auditorijumom…

 

E pa upravo jesi dušo, upravo jesi! (smeh) Upravo to činiš!

Moje je pitanje veoma jednostavno…Kako…Ja živim u velikom gradu, potpuno sam…nemam baš neke bliske prijatelje…i život u samoći…

Interesantno je to veoma! Kada bih ti samo nabrojala koliko mi parova pridje i kaže: O, kad bi samo bila sama (sam), bilo bi mi mnogo lakše u životu! (smeh)

Kada bih samo imao nekoga pored sebe, partnera…

Dobro, a šta činiš da bi stvorio partnera u svom životu? …Ti samo želiš?…

Pa da…(smeh)

Da, to radi mnogo ljudi…(smeh)

Šta ti veruješ u vezi sebe? Da li misliš da si vredan ljubavi, da te je lako voleti?

Voleo bih da verujem u to…(smeh)

Pa šta te sprečava?

Hmmm…

Imali nekog u sali ko je spreman na partnera? (smeh)

 

Reći ću vam šta činim: kao prvo, došao sam ovde večeras, to je ono što radim! (aplauz)

To je predivno! Ok. Ne ismejavam te, jer mnogi od nas su na istom mestu kao i ti…to je jedan od razloga zašto mislim da su ovakve , i uopšte grupe podrške veoma važne…sastajati se sa drugim ljudima koji su takodje u procesu učenja…to pomaže, kada si u društvu istomišljenika, i kada zajedno pravite promene u sebi…i još kada bi našao partnerku koja bi to radila sa tobom, bilo bi divno…Kao prvo, posmatraj svoje misli, primeti šta je ono što misliš, i ako si kao gospodin sa početka sesije pitanja i odgovora, koji je rekao da stalno primećuje kako misli negativno, to nije ništa loše…bitno je da si sada svestan toga… Vidiš šta je ono što bi se moglo promeniti…Primećuješ ono o čemu razmišljaš…Možda kada bi i zapisao na papir, neke od tih misli, i zapitaš se: da li su ovo verovanja koja će mi stvoriti ono što ja želim u životu? I ako nisu, zapitaj se šta možeš učiniti, kako možeš misliti drugačije…Na tržištu ima mnogo knjiga i audio programa, ne samo mojih, već od mnogih ljudi, predivne knjige , iz kojih možeš crpeti ideje…Samo započni sa ove tačke gde si trenutno…Takodje kaži : Spreman sam da se menjam! Ja volim ovu afirmaciju: Otvorena sam i prijemčiva za divna iskustva koja dolaze u moj život! A ne da sediš, pokunjeno i mumlaš: Ja tražim novu ljubav… (smeh)

Otvoren sam i prijamečiv! I onda navedi šta je ono što želiš…Počni da mentalno dopuštaš reči napolje iz sebe…ali ja mislim da je divno što si večeras ovde, i što si spreman za sledeći korak…

Ok. ..dama ispred, izvolite…

Pitam se…kada smo u procesu izlečenja..i pravimo mnoge promene… kako da izrazimo bes, a da se ne osećamo krivim zbog toga?

 

Što pozitivnije možeš! Stvar je sledeća: mnogi ljudi krenu na svoj spiritualni put izlečenja sa stavom: oh, ja nikako ne smem biti ljuta ! Ja se samo smejem i zaboravim. I to je predivno, ali tek onda kada dodješ do tog nivoa..ali u toku tranzicionog perioda, dolazi do mnogih besova, i dobro je da to sve ispoljimo iz sebe, a to možeš učiniti i na pozitivne načine..možeš udarati jastuke, vrištati u kolima, možeš uzeti teniski reket i udarati po krevetu(smeh)… Samo dozvoli sebi to fizičko ispoljavanje…Ako bi mogla da budeš u društvu terapeuta koj je dobar u radu sa ispoljavanjem besa, to bi bilo odlično! Ili ako bi mogla da se upišeš u neku grupu koja se bavi time, to bi takodje bilo sjajno,. Postoje mnogi načaini kako bi to mogla uraditi. Samo nemoj poricati svoja osećanja . Zapamti: bes nije nešto loše! I bebe se naljute i te kako! ..ali one to odmah ispolje i bes ode, jednostavno ga nema više! Dok mi ljudi, gutamo i smešimo se…(smeh)

I to ponavljamo u beskraj dok se naše telo ne razboli, jer se to nagomilavanje poretvorilo u veliki prezir i ozlojedjenost. Zato, ako si trenutno u procesu promene i dolaze te razna osećanja, kakva god da su, samo poteci sa njima…A ako su suviše intenzivna, potraži terapeuta ili grupu koja to radi, da bi to mogla ispoljiti u bezbednoj okolini. Samo nemoj poricati svoja osećanja, i nemoj pokušavati da se praviš da ih nemaš i ne osećaš…Jer ih imaš. Jer su ti ona data, da bi mogla da prebrodiš odredjene situacije…

Hvala puno.

 

Dalje…

Ja sam medicinska sestra, i dolazim u kontakt sa mnogo ljudi koji pate i koji su u velikim bolovima, i jako mi je teško da se odvojim od toga kad dodjem kući…Ja to nosim svakog dana sa sobom kući…Jednostavno teško mi je da se ‘odsečem’ od togo, pogotovo kada radim sa pacijentima zaraženim od AIDS-a…Njihova tuga je ponekad previše za mene…

Dobro, i šta činiš u tom trenutku? Šta radiš kada osetiš da te preplavi ta pregolema tuga?

Pa ne znam baš..Radim na tome…

Da li dopustiš sebi da se ‘istutnjiš’ na neki način?

Mislim da bi bilo dobro da to radiš. Ne možeš to sve držati u sebi. AIDS donosi ljudima toliko tema na sto, da oni jednostavno ne znaju kako da se postave…A kada vidimo da neko pati, to nas boli i ne možemo da se pretvaramo kao da to ne postoji… moraš svojim osećanjima dati malo olakšanja…A ako zaista osećaš mnogo intenzivnih osećanja dopusti sebi da te preplave, dopusti sebi da plačeš, da učiniš nešto, da staneš ispred ogledala i da vrištiš kako to nije pravedno ili šta god osećaš u sebi…Pusti da to izadje napolje! Jer ćeš u suprotnom samo stvoriti probleme u svom telu…Vidiš, jedna stvar u vezi AIDS-a je to da proces tugovanja kada neko umre, traje čitavu godinu, da bi se samo pokrenuo…Moraš proći kroz sva godišnja doba i polako počinjati da puštaš bol i tugu napolje…

Ali šta se dešava ako ljudi umiru svakih šest meseci, ili svaka tri meseca ili svaki mesec, ili svake nedelje Kako onda da izadješ na kraj sa procesom tugovanja?…Kako, ako nemaš vremena da zaista udješ u proces, niti prilike da iz njega izadješ…Mnogi ljudi se suočavaju sa ovakvim stvarima To je skoro kao da su u ratu, ljudi jednostavno ne znaju kako to da postignuI ljudi koji rade sa AIDS-om…To je kao jedrenje na vodama koje nisu ucrtane na mapi okeana, i ti radiš nabolje što možeš…I tu ima mnogo intenzivnih osećanja koja plutaju…I moraš da se postaraš za sebe najbolje što možeš…I ja znam da to nije nimalo lako…

Ja se lično oporavljam od bolesti i operacije… i tvoje afirmacije su mi veoma pomogle…medjutim, kada svaka tri meseca odem na obavezni pregled u laboratoriju, bolest mi se uporno vraća…i ja sam zbunjena…

Da li ti radiš to zajedno sa svojim lekarom?

Da, on radi medicinske poslove oko moje bolesti, a ja radim spiritualno lečenje…

Da li on za tebe radi nešto pozitivno?

Pa on je veoma pozitivna osoba…pozitivan je u vezi toga da ću se potpuno oporaviti…jedino taj laboratorijski rad neće da ‘saradjuje’ sa nama...(smeh)

Ne pridaj tom laboratorijskom delu izlečenja toliku važnost ..To rade mnogi ljudi…Puštaju da neke brojke i rezultati odredjuju da li će biti srećni ili ne…Kako se ti osećaš?

Imala sam odličnu godinu!

Imala si odličnu godinu, lepo saradjuješ sa svojim doktorom i radiš na sebi…Neka se oni bakću sa rezultatima…Ja da sam na tvom mestu, ja ne bi ni gledala u te rezultate! (smeh) Neka to gleda tvoj doktor, njemu je potrebna ta informacija…Prepusti to njima…A ti znaj za sebe. Ti uradi sve što možeš za svoje zdravlje, da bi poboljšala kvalitet života, i ne dozvoli da ti te brojke govore da si bolesna, ako se osećaš dobro i ako si imala odličnu godinu! Prati svoje osećaje…

 

Hvala vam.

Ja imam pitanje u vezi tela…

Naravno izvoli…

Interesuje me tvoj savet ili neke tehnike koje bi mogla primenjivati, koje bi mi pomogle da prihvatim deo svog tela koji ne mogu promeniti…u pitanju je defekt od rodjenja…moje noge su različite veličine…jedna je mnogo veća, ili se barem meni čini,. da je mnogo veća od druge…i jako mi je teško da to sve prihvatim…to nije neka bolest za koju postoji afirmacija, koju bi mogla govoriti sebi, pa meionteresuje…

Ja cenim čudo svoga tela!

Prema standardima Voug (Vogue) magazina, tvoje telo možda ne bi bio savršen izbor, ali to je zaista prava glupost! Znaš, nijedna beba nije sela da izmeri svoje kukove, da bi shvatila da li je vredna života…( smeh)

Hvala!…

A tvoje samopoštovanje i samovrednovanje, nema baš nikakve veze sa veličinom tvojih nogu! Zaista nema…Tvoje samovrednovanje ima jedino veze sa tim kako se osećaš u vezi sebe. Kada ne bi ‘čačkala’ oko te tvoje ‘izdvojenosti’ i usamljenosti, šta bi te drugo nerviralo kod sebe?

(smeh)

To je nekakav ograničen način razmišljanja i potpuno gubljenje vremena, jer ti zaista imaš mnogo toga da uradiš na ovom svetu…Ja ne znam zašto je ta fizička situacija deo tvog iskustva, ali znam a možeš da praviš dramu oko toga, ili možeš mirno nastaviti svoj život, i uživati i voleti sebe i ono što jesi. Zapamti, tvoje samovrednovanje nema nikakve veze sa tim. Tvoje noge nemaju nikakve veze sa tim da li si ti osoba koju je lako voleti. Ti jesi vredna ljubavi.

Hvala vam puno.

Ok. idemo dalje sa pitanjima…

Vi kažete da svi biramo svoje roditelje. E pa, da li i osobe koje imaju AIDS, i koje su sopstveni roditelji odbacili, da li su i oni birali svoje roditelje?

 

Da,da naravno! I to ne samo da mislim da su izabrali svoje roditelje, već mislim da su roditelji izabrali njih…Mislim da to funkcioniše sa obe strane…To je sve deo lekcija zbog kojih smo došli ovde da bi ih naučili…I ponekad je to lekcija u kojoj učimo da otvaramo srce koje je veoma zatvoreno. Pa zadamo sebi takvu neku prepreku, u cilju da to savladamo…Ja mislim da je sve u savršenoom redu …Mislim da su roditelji koje imaš apsolutno savršeni za tebe. Zato i jesi ovde. Da si napravio kojim slučajem grešku, i izabrao ‘pogrešne’ roditelje, izašao bi sa ove planete veoma, veoma rano…ali ako si sada ovde, onda su oni savršeni roditelji za tebe, savršeni za ono što treba da poradiš na sebi…A očigledno postoji nešto na čemu treba da poradiš…Ne moraš slagati sa svime što ja kažem…pogotovo ako su ti ove moje ideje nešto novo..znam da one zaista umeju da predju čovekovu granicu…mislim, kad kažem: ti si izabrao svoje roditelje! …znam kako to zvuči…Mislim znam po sebi, kada sam to prvi put čula, pomislila sam, ma daj…nema šanse! (smeh) …ali što više ispituješ tu stvar, više ima smisla…zaista ima…

Kada bi ti noćas otišao odavde, sa makar jednom rečenicom koja bi ti mogla pomoći  i poboljšati kvalitet tvog života, to je predivno! Jednostavno upij u sebe ono što možeš, i počni sa time da radiš! Ne moraš odmah sve prihvatiti i shvatiti….

(aplauz)

Sada bi bilo dobro da uradimo jednu meditaciju. Molim vas,a ko možemo da ublažimo svetlo…

Pričali smo o mnogim stvarima večeras…Uzdrmali smo naslage…pritisnuli smo mnoge okidače…i mnogo ‘budjenja’ se desilo za mnoge ljude večeras…I ovo je divno. Svako od nas, ovde, večeras, uključujući i mene, je naučio nešto…nešto što će nam pomoći da poboljšamo kvalitet svog života…

Zamisli sebe kako stojiš, u veoma bezbednom prostoru…oslobadjajući teret, bol i strah…starenegativne zavisnosti o stare obrasce razmišljanja…vidi ih kako odpadaju od tebe…Vidi sebe kako stojiš raširenih ruku i govoriš: Otvorena sam i prijemčiva…i govoriš šta je ono što želiš…ne ono što nećeš, već ono što hoćeš i želiš…znajući da je to moguće…vidi sebe kao kompletnu i zdravu osobu…u miru…vidi sebe ispunjenu sa ljubavlju…oseti ovu prostoriju…oseti konekciju sa ljudima koji su u ovoj prostoriji…oseti ljubav koja je ovde…i znaj da si i ti deo nje…i da ljubav u ovoj prostoriji može da se pomera od srca u srce… tvoja ljubav koja kruži ovom prostorijom, i vraća ti se uvećana…i da je ova prostorija večeras postala predivni krug ljubavi…vidi sebe u centru tog  kruga…okruženom ljubavlju…bezbednu i u miru…i u harmoniji sa svim živim…ti imaš sposobnost da voliš svoj život…i da voliš sebe…i tako i jeste…