Autor teksta: Vesna Stanković

Svaki čovek u nizu svojih zamisli ima i neke koje smatra za sebe neostvarivim. Kada je reč o zamisli koja se javlja samo kao obična misao, njena neostvarivost ne muči ni jednog čoveka. Međutim, ako neku takvu zamisao prati i određena težnja za njenim ostvarivanjem, onda stvari stoje potpuno drugačije.

Već sam iznela da naša misao praćena određenom težnjom predstavlja ono što nazivamo željama, kao i da ćemo želje imati dokle god smo živi – bez obzira da li to hoćemo ili nećemo, da li smo raspoloženi ili nam nije ni do čega, da li smo puni energije ili potpuno umorni… imaćemo ih uvek, i neizostavno. Ako sada zastanete i samo na tren promislite, sasvim sigurno ćete lako primetiti nekolicinu svojih sadašnjih želja.

Neke od njih su jednostavne za ostvarivanje: možda ste žedni i želite čašu vode, možda želite da se čujete telefonom sa nekom osobom, možda želite nešto da pročitate.. pogledate.. zasadite.. popravite… i to što želite ćete učiniti u neko dogledno vreme, bez preterane muke i sumnje u ostvarivost tih svojih ciljeva.

Za neke od želja ćete naći da nisu jednostavne za ostvarivanje – da oko njih treba više muke i truda – ali da sasvim jasno znate šta je potrebno da učinite da bi i te svoje ciljeve ostvarili. Naprimer, možda želite da položite neki ispit u narednom ispitnom roku, ili da posetite osobu koja je u drugom gradu ili državi, ili da kupite neku stvar za koju je potrebno da uštedite određenu svotu novca, itd… Uložićete više svog vremena i truda, i postići ćete svoj cilj.. ili ih nećete uložiti, i nećete postići svoj cilj.. ali ni u jednom od ta dva slučaja nećete biti zbunjeni: tačno znate šta se dogodilo ili nije, i zbog čega.

Međutim, moguće je da imate želje i u trećoj grupi – grupi onih koje vam izgledaju potpuno nemoguće za ostvarivanje. Koliko god da ih jako želite, i koliko god mnogo da razmišljate o načinu na koji biste ih mogli ostvariti – jednostavno, taj način ne uspevate da vidite. Osećate da ste spremni da učinite sve što je potrebno da biste tu svoju želju realizovali – samo kad bi vam se neka vrata makar sasvim malo odškrinula… ali, naprosto, ni jedna vrata se ne odškrinjuju. Čini vam se da na koju god stranu se pokrenete (bilo fizički, bilo misaono), nailazite na zid. Logična pomisao koja iz svega toga proizilazi je da ste poželeli želju koja je za vas neostvariva.

Ako ste se pronašli u ovome što sam napisala i pitate se odakle to znam, reći ću vam: takvih želja sam imala i ja u svom životu, i ostvarila ih.. a neke nove imam i u ovom trenutku, dok vam ovo pišem.

Da li postoje ljudi koji nemaju takvih „nemogućih“ želja? Po mom mišljenju i iskustvu – ne postoje. Razlikuje se ono što su ljudi poželeli, cilj koji se nalazi na kraju tog „nemogućeg“ puta… neko bi hteo veliku fizičku promenu, neko novčanu, neko da ulovi 6 bizona za večeru… ali → svaki čovek definitivno poseduje misli o nečem toliko velikom da ga smatra neostvarivim. Čak i oni ljudi koji izgledaju potpuno mirni i zadovoljni svojim trenutnim stanjem imaju misli o nečem mnogo većem.. o nekom većem/višem stupnju onoga što bi voleli da imaju/budu.

To je normalno. Svako živo biće ima unutar sebe kod da biva/bitiše sve bolje.. da verovatnoću svog opstanka koliko god može povećava. Jedina razlika se nalazi u tome: šta koje biće vidi kao uvećanje te verovatnoće. Čak i ako toga nismo svesni – ipak ćemo tome težiti. Neko u tom cilju želi bolje zdravlje, neko želi više finansijske moći, neko želi životnog partnera određenih kvaliteta, neko želi drugo mesto boravka na planeti… Ali – svi mi težimo boljem.. i, sasvim logično → onom najboljem što smo u stanju da po datom pitanju osmislimo.

Ako se osvrnete na svoje želje koje smatrate neostvarivim, videćete da vam bilo koja i svaka od njih u svojoj esenciji nudi lakše i izvesnije življenje. Ima li, onda, smisla želeti ih? Naravno da ima.

Ako se osećate nezadovoljno zbog bilo čega u svom životu, to samo znači da ste po svojoj prirodi veoma domišljato biće, koje je pritom i vrlo spremno da se za svoju zamisao bori. (Reč „spremno“ u ovom slučaju označava vaš potencijal, i ne znači podrazumevano i vašu svesnost o tome.) Ali, pogledajte: da li se osećate nezadovoljno što ne letite u kosmos poput Armstronga, ili što ne igrate šah kao Karpov, ili ne komponujete muziku kao Betoven? To su sve legende od ljudi, koji su ostvarili maksimalne rezultate u nekim ljudskim delatnostima.. i vi za sve te ljudske delatnosti znate, kao i za visinu tog stupnja njihovog ostvarenja. Vi imate u mislima sve te podatke, imate svoje misli o tome.. ali, ipak – ne osećate nikakvo nezadovoljstvo što vi sami to ne postižete. Čak i ako volite astronomiju, igrate šah, ili komponujete muziku – vrlo je verovatno da imate želje da u tome bude bolji, ali ipak ne izgarate u nezadovoljstvu što niste na nivou pomenutih ljudi. Jednako tako, vrlo verovatno niste nezadovoljni što nemate bogatstvo Onazisa ili ne polažete 8 ispita u ispitnom roku. Možda pomišljate kako bi bilo lepo da (je)ste nešto od toga, ali ne osećate nezadovoljstvo što nije tako. Nemate ga, jer vi od sebe ne očekujete takve rezultate. Nezadovoljstvo imate samo u vezi onoga što osećate – što negde unutar sebe znate da možete da postignete – ali, iz nekog razloga, ipak ne postižete. Vaš unutrašnji promotor vam daje signal za start, ali se vi ne pomerate.

Jeste li nekada gledali trkački automobil koji pod punim gasom kreće, dok mu je povučena ručna? Njegov motor urla, a gume cvile i tope se.. mislite li da je takvo stanje dobro za taj automobil?

Vi ste poput tog trkačkog automobila. Imate zamisao koja vas privlači, koja vas tera na pokret. Imate ogromnu snagu i potencijal u sebi. Ali sebe držite pod ručnom. Što više potencijala i snage imate u sebi, i što ste privlačniju zamisao u stanju da osmislite – osećaćete se nezadovoljnije u stanju mirovanja. Čim tu ručnu spustite, odmah ćete se osetiti puno bolje.

„OK..“ – reći ćete – „ali kako da spustim ručnu i krenem, kada ne znam na koju stranu da okrenem volan? Na sve strane su zidovi.“

Šta čini zidove

Ako pogledate ciljeve koje smatrate dohvatljivim i one koje smatrate nedohvatljivim, primetićete nekoliko bitnih razlika.

♦ Nedostatak hrabrosti. – Za bilo šta što smatramo ostvarivim nalazimo hrabrost u dovoljnoj meri da potrebne korake preduzmemo. Kada je reč o ciljevima koje smatramo nedohvatljivim, često vidimo način na koji bismo ih mogli dosegnuti, ali se jednostavno ne usuđujemo da u to kročimo.

Naprimer, svakom čoveku je potpuno jasno da ne može zarađivati 5000 eur ako radi za 300 eur. Ali većina ljudi se ipak ne usuđuju da napuste posao koji imaju, pa čak ni da insistiraju kod šefa na povećanju svoje plate. Slično tome, ne može se živeti u nekoj drugoj državi dok se ne napusti prethodna; ne može se imati dobra emotivna veza, ako se ne napusti partner koji takvu vezu ne nudi.. itd.

U ovakvim slučajevima, većina ljudi se rukovodi onom starom narodnom: „Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani“. To je potpuno OK – sve dok vrabac ili želja za golubom ne uništavaju čoveka. Da li ga uništavaju ili ne, on uvek može znati – na osnovu emocija koje ima. Emocije su pokazatelj našeg stanja, govore nam u kakvoj se situaciji kog momenta nalazimo i da li je ona dobra ili loša za nas. Negativne emocije su alarm i jasan signal da stara narodna po datom pitanju više ne važi. Da treba prikupiti hrabrost, i učiniti promenu u svom životu.

Ako kod sebe nalazite nedostatak hrabrosti da preduzmete potrebne korake ka svom cilju, evo nekoliko predloga na koji način je možete uvećati:

– Strah imamo prema onome što nam je nepoznato. Umanjićete ga ako se što bolje upoznate sa onim što vas plaši.

– Drugo čega se veoma plašimo je poraz. „Šta ako ne uspem?“ Pronađite odgovor na to pitanje. Moj glasi: pa, pokušaću ponovo.

Sa druge strane, da li mislite da ste sada uspeli po tom pitanju? Da jeste, ne biste imali tu želju. Dakle, niste. I, šta se dešava? Ništa – živi ste, i razmišljate šta vam je dalje činiti. Isto će se dogoditi i ako opet ne uspete. A dogodiće se, jednako, i ako uspete. Opet ćete biti živi, i razmišljaćete šta vam je dalje činiti. Ljudi su takva sorta. Nema tu mesta strahu.

– Treći način da povećate svoju hrabrost je da pojačate ono što vam daje sigurnost. To može biti podrška vaše porodice.. ili prijatelja.. ili određena svota novca koju ćete uštedeti i imati u rezervi.. ili priprema terena na koji želite da stupite… Pronađite koji element vas u predstojećem poduhvatu najviše zastrašuje, i uradite kod sebe ojačanje po tom pitanju.

– Četvrti i najbolji način za uvećanje hrabrosti je: povećanje vere u sebe. Ljudi su mnogo moćniji nego što su u stanju da u to poveruju. Setite se samo koliko puta ste se našli zatečeni u nekoj situaciji, i uspešno ste je prevazišli. Takođe, veru u sebe možete povećavati postepeno: zadajte sebi svakoga dana mali cilj u oblasti u kojoj verujete da niste dobri, i ostvarite ga. Kroz neko vreme, mali ciljevi u njoj vam više neće biti zanimljivi. Polako ih povećavajte, i u jednom momentu više nećete imati nikakvu nesigurnost u toj oblasti.

♦ Osećaj nedostojnosti. Svima nama su, od detinjstva, pa na ovamo, u um usađene neke premisli o načinu na koji ovaj svet funkcioniše. Spram njih, mi sebe postavljamo na određeno mesto u njemu. Te premisli nas potpuno jednakom jačinom usmeravaju i kada su konstruktivne za nas, i kada nisu. Veoma je dobro istražiti ih, naročito u ovom drugom slučaju.

Tako, naprimer, neko svoj napredak i bolje življenje onemogućava premislima da ih nije dostojan jer nije dovoljno obrazovan.. ili jer nije dovoljno lep.. ili jer potiče iz siromašne porodice.. ili jer ne ume lepo da se izražava…

Ako imate neku želju koju ne možete da ostvarite, istražite postoji li neka premisao koja vam to ne dopušta.

Šta god da ste poželeli: shvatite da ste vredni toga. Vredni ste i zdravlja, i bogatstva, i najiskrenije ljubavi, i življenja na kojoj god tački planete da želite… Vredni ste svoje sreće, šta god ona za vas podrazumevala!

Pokrenite se prema njoj, i uzmite je.

♦ Nedostatak ideja. Nekada smo toliko udaljeni od onoga što veoma želimo da – čak i ako nemamo strah, i osećamo se potpuno dostojni svog cilja – ne uspevamo da vidimo kako bismo do njega došli. U takvim situacijama potrebno je taj cilj približiti sebi. Na koji način to uraditi?

Pogledajmo na trenutak kako to „moguće-nemoguće“ uopšte funkcioniše.

Da li vam ideja da sutra odete u svoju firmu ili školu autobusom izgleda moguća za ostvariti je? Pretpostavljam da da. A ideja da sutra odete tamo na kamili? Pretpostavljam da ne.

Ako bi ta ista pitanja postavili nekom beduinu – on bi dao potpuno suprotne odgovore na njih.

Za svakog čoveka je moguće/normalno/obično ono što on učestalo viđa i/ili praktikuje u svom životu. Za to što vidi kao moguće/normalno/obično lako nalazi načine, i te ciljeve smatra ostvarljivim. I obrnuto.

Ako u ovom trenutku imate cilj koji smatrate „nemogućom misijom“ – prebacite ga u kategriju „moguće misije“. Gledajte, slušajte, govorite i razmišljajte o njemu, što više i češće možete.

(1.) Svesno tražite u svom okruženju primere toga što želite. Omogućite svojim očima da vide datu pojavu što češće. Mi se u najvećem procentu svog življenja oslanjamo na čulo vida.

Kada niste u mogućnosti da datu pojavu posmatrate uživo, gledajte je na slikama (časopisi, TV, internet…). To jednako ima efekat na naše čulo vida, a samim tim i na mozak. Više o opažanju sam pisala u tekstu Stvarnost I deo.

Takođe, veći broj veoma praktičnih predloga na ovu temu možete pronaći u knjizi „Traži i dobićeš“ (Ester i Džeri Hiks).

(2.) Okružite se odgovarajućim ljudima u što je moguće većoj meri. To podrazumeva da sebe dovedete u blizinu ljudi za koje je vaš cilj već u domenu normalnog/običnog. Stav ljudi iz našeg okruženja neverovatno mnogo utiče i na naš stav. O tome sam više pisala u tekstu Stvarnost II deo, a sigurna sam da to u velikoj meri možete i sami kod sebe da primetite. Ako pogledate svoje ponašanje i stil življenja, videćete da se u velikoj meri poklapaju sa ponašanjem i stilom življanja ljudi sa kojima provodite najviše vremena. Takođe, možete primetiti i kako najčešće birate ljude koje ćete pustiti u svoju blizinu: obično su to osobe sa stavovima i viđanjima koja su slična vašim, zar ne?

To je normalno. Na taj način mi održavamo svoju sliku sveta stabilnom. Međutim, kada imamo želju da tu sliku promenimo, da bi je zamenili nekom koja nam se više sviđa – onda je potrebno da doskočimo sebi.

Možda će vam biti neugodno u društvu ljudi kojima osećate da ne pripadate, ali pobedite taj osećaj nelagodnosti. Znajte da je on prirodan, da u ovom momentu verovatno i jeste veoma različiti od tih ljudi (za početak – njima je normalno/obično to što za vas nije).. ali imajte na umu da ste upravo zato i doveli sebe u njihovu blizinu. I ne podcenjujte efekat „s kim si – takav si“, jer on uvek odradi svoje.

Ako ste u mogućnosti to da izvedete, razgovarajte sa tim ljudima. Ako niste u takvoj mogućnosti, onda samo budite u njihovoj blizini, slušajte ih i posmatrajte. Pri tome je jako važno da ne tražite razlike između sebe i njih; one postoje, i to znate. Pokušajte da te ljude posmatrate nepristrasno, i da što više naučite od njih. Može se dogoditi da vam se to što budete videli i ne dopadne.. da težite da postanete nešto što vam se zapravo ne sviđa. I takav ishod je odličan: bolje je da to otkrijete pre, nego nakon što ste to postali.

(3.) Praktikujte meditacije i vizualizacije, u kojima ćete sebi predstavljati cilj tačno onakvim kakav biste voleli da bude. Pokušajte da ga vidite i osetite u što više detalja. Na taj način ćete ga načiniti bližim sebi, a podsvest potaknuti da traga za načinima njegovog ostvarenja. Ovom prilikom se neću duže zadržavati na ovoj temi – prilično je velika. Na netu ima dosta tekstova o tome, možete ih potražiti.. a ja ću kroz neki od narednih tekstova izložiti svoja viđenja, iskustva i predloge.

(4.) Govorite o svom cilju. To možete činiti sa svojim pravim prijateljima. Pravi prijatelj će podržati vaš razvoj i napredak, neće vas ismevati, niti zaustavljati na tom putu.. dapače, podržaće vas i tražiće načine zajedno sa vama kako možete svoj cilj da ostvarite.

Moguće je da u ovom trenutku nemate takvog prijatelja; da ste okruženi ljudima koji bi vas ismejali, zastrašili, ili na bilo koji drugi način sputavali u ostvarenju vašeg cilja. Ukoliko ustanovite da je tako – nemojte padati u očajanje, niti odustajati od svoje istinske želje samo da biste ostali uz neke ljude na koje ste navikli. Shvatite da je svaki čovek individua, i da se razvija nekim svojim pravcem. Dok su vaši putevi razvoja išli paralelno, mogli ste ići zajedno. Ali, kada dođete do raskrsnice – nije fer ni prema jendom od vas da za sobom povlači ovog drugog. Svi mi imamo ovaj jedan život, i jednako pravo da ga proživimo na najbolji mogući način. Sa nekim ljudima ćete se možda razići, ali ćete zato na svom putu naići na neke nove… sa kojima ćete opet putovati neko vreme – do neke raskrsnice gde će vam se putevi razdvojiti…

Jako je važno da u svakom trenutku pored sebe imate prijatelje koji podržavaju vaš lični razvoj i napredak.

Ako trenutno nemate osobe sa kojima biste mogli da pričate o svom cilju, pribegnite pisanju. Najbolje je ako možete sa svojim pisanjem da istupite javno, zato što na taj način otvarate mogućnost da vam se ljudi koji imaju ista interesovanja kao i vi sami jave. A to su upravo oni ljudi koji su vam potrebni. Odlično mesto za vođenje pisanih razgovora je Forum. Na njemu možete pisati o svojim ciljevima i onome što vas zanima. Pročitaće vas ljudi koji čitaju ovaj blog (a to je ono što i vi čitate) i pojaviće se neko ko ide istim putem kao i vi.

Ukoliko ste suviše stidljivi za javno pisanje, onda pišite u svom notesu. Dobar softver za vođenje ličnih beleški, koji i ja sama koristim, sam vam predložila ovde.

Gde god da govorite o svom cilju (bilo usmeno, bilo pisano), govorite o njemu sa aspekta mogućeg: kako je moguće, zašto je moguće, kome je uspelo, kako mu je uspelo… a ne obrnuto. Ako još uvek ne znate sami kako i zašto je moguće, kome je i kako uspelo – govorite o onome što ste čuli ili pročitali. Kako & zašto je nemoguće, kome & kako nije uspelo – zaobiđite u potpunosti. Čim sebe uhvatite da o tome razmišljate, promenite misli na nešto drugo. Takođe, ne prihvatajte da slušate o tome. Ne mora niko da vam govori da je to „naučna fantastika“ – to ste već znali i sami, kada vam je ta ideja pala na pamet.

No, ako su neki ljudi to što vi želite već ostvarili (a i vi sami znate da jesu) – biće da onda ipak nije „naučna fantastika“. Biće da je ipak sasvim izvodljivo, samo je potrebno da pronađete način koji u ovom momentu možda ne vidite. Upravo to i radite.

Ne odustajte od svojih velikih želja.

Možete.. i imate sva prava ovoga sveta.. da ostvarite ono što za vas znači sreću.