Džon Vuden (John Wooden), je bio najuspešniji koledž trener košarke, svih vremena. Njegov tim je osvajao 12 prvenstava u roku od 10 godina. On je svu svoju životnu filozofiju i način treniranja, zasnivao na jednoj jedinoj misli: Načini svaki svoj dan remek delom. Dok su ostali treneri fokusirali svoje timove na neku igru u budućnosti, Vuden se uvek koncentrisao na danas. Njegovi treninzi, nisu bili ništa manje važni, od samog dana takmičenja prvenstva. U njegovoj filozofiji, nije bio nijedan razlog zašto ne bi današnji dan, bio najponosniji dan u tvom životu. Danas je mikrokosmos tvog čitavog života. To je ceo tvoj život u minijaturi. Imaš večnost na dlanu ruke. Život je sada, ne kasnije. A što se više hipnotiziramo, da imamo svo vreme ovog sveta da radimo ono što želimo, to više hodamo u snu, i više propuštamo dragocenog života.
Šta god da imaš da uradiš, bilo da je veliki projekat na poslu, ili veliko kućno spremanje, pretvori to u igru. To će ti uvek doneti visoki nivo energije i motivacije.
Na osnovu kulture, uvek smo pomalo nervozni kada pričamo sami sa sobom. Povezujemo to sa ludilom. Medjutim, Platon je rekao da je razmišljanje naglas, duša koja priča sa sobom.
Ne postoji niko bolji od tebe sa kim bi mogla da razgovaraš, ako zaista želiš da rešiš probleme. Nijedna druga osoba nema toliko informacija o tvojim problemima, kao ti. Niko drugi ne zna tvoje veštine i sposobnosti, bolje nego ti. Natanijel Brendon predlaže, da svakog jutra pokrenemo kreativno razmišljanje tako što ćemo postaviti sebi dva pitanja.
Prvo: Šta je ono što je dobro u mom životu?
I drugo: Šta još ima, što je ostalo da se obavi?
Možeš motivisati sebe, tako što ćeš uvećati dotok novca u svoj život. Većina ljudi je posramljena da uopšte pomisli ovako nešto. Ne žele da razmišljaju i bogate se, jer će ih onda drugi smatrati pohlepnima. Ili još uvek veruju u marksističko,temeljno diskreditovano, ekonomsko sujeverje: da ako hoćeš novac, znači da ćeš ga morati oduzeti od nekog… Ili će drugi ljudi reći za njih da su opsednuti za novcem.
Većina nas se nikada ne fokusira. Konstantno osećamo odredjenu količinu psihičkog haosa, jer uvek pokušavamo da mislimo na previše stvari odjednom. Fokusiraj se na ono što hoćeš, i to će doći u tvoj život. Fokusiraj se na to da budeš srećna i motivisana ličnost, i to ćeš i postati.
Većina ljudi misli da će se osećati dobro, tek kada dostignu neki cilj. Misle da je sreća tamo negde. Problem u takvom načinu razmišljanja je u tome, što se ostvarenje tog nekog cilja, možda nikad i ne desi. Povezivanjem sreće i nečega što još nemaš, samo poništavaš svoju moć, da stvaraš u sadašnjem trenutku. Tvoja sreća je tvoje pravo koje si stekla rodjenjem. Ono ne treba da zavisi od toga da li si nešto postigla, ili ne. Počni tako što ćeš ga prisvojiti i iskoristiti da bi tvoj put bio zabava, do samog kraja, ne samo na kraju.
Sledeći put kada budeš videla sliku Alberta Ajnštajna, shvati da si to ustvari Ti. Svaki čovek ima kapacitet da postane genije. Da bi iskusila Ajnštajnov nivo kreativnog razmišljanja, sve što treba da uradiš je da se obavežeš da ćeš koristiti svoju maštu.
Dizajniraj plan igre sopstvenog života. Dopusti da igra ide tvojim tokom, a ne obrnuto. Budi kao Bil Volš, bivši trener San Fransisko kluba. Za njega su svi mislili da je neka vrsta ekscentrika, zato što je intenzivno planirao svaku svoju igru unapred. Većina drugih trenera bi prvo videla u kom se pravcu igra razvija, i prema tome planirala taktiku usput. Ne i Volš! Volš bi imao isplaniranu celu igru na papiru, i igrači bi se pridržavali tog plana, bez obzira na sve. On je hteo da igra ide po NJEGOVOM planu. Volš je osvojio mnogo prvenstava, sa svojim takozvanim “ekscentričnim” metodama, ali sve što je on radio, bilo je to, da je odgovorio na ključnu razliku, izmedju stvaranja sopstvenog cilja, i igranja kako te život ponese.
Ti možeš stvoriti novu sebe, koja ne mari mnogo, šta drugi ljudi misle. Možeš motivisati sebe, tako što ćeš ostaviti iza sebe bolnu samosvest srednje škole. Jedan glumac je rekao:
