Vaš izvor pozitivne energije
Dok sam posmatrala protestante u Egiptu, kako se skupljaju na mitinzima kako bi sa vlasti skinuli diktatora koji je vladao 30 godina, bila sam preplavljena radošću. Imala sam priliku da svedočim hrabrosti i neustrašivosti koju mi, kao ljudska bića posedujemo. Specijalno su me dirnuli mladi ljudi svojom strašću koju su pokazivali.
Niko se ne izvuče iz ovog života a da nije imao nijedan problem. Oni dolaze onda kada im se najmanje nadaš, i mogu biti površni ili veoma ozbiljni. Godinama u nazad, na probleme se gledalo kao na neke prepreke na svakodenvnom putu. Moja baka bi s’vremena na vreme, sakupila oko sebe svoje bliske prijateljice, na šoljicu kafe i malo biskvita, i zajedno, poput pravih advokata, pretresale bi sve ono što im se trenutno dešava, svaka svoju situaciju. Jedna od njih bi se uvek ponašala kao sudija, pravdajući ili osuđujući odgovorne za patnju prisutnih. Većina njih bi odlazile kući, zadovoljne što su bile saslušane od strane svojih prijateljica.
Ne postoji veća moć na nebu ni na zemlji, od čiste, bezuslovne ljubavi. Priroda Božije sile, nevidljiva inteligencija u svim stvarima, koja uzrokuje materijalni svet i koja je centar fizičkog i duhovnog sveta, je najbolje opisana kao čista, bezuslovna ljubav. Ova Božija sila je sveduša sa kojom smo uvek povezani zato što smo lokalizovani produžetci te sile.
1982. godine otišao sam u Grčku kako bi trčao maraton Filipida, vojnika koji je nosio vesti o grčkoj pobedi nad Persijom 490. godine p.n.e. I koji je pretrčao preko 26 milja do Atine. Bio sam deo velike grupe maratonaca koja je putovala u Atinu. Skupili smo se ispred aerodroma na dan polaska kada smo saznali da će naš let biti odložen narednih sedam sati. Čitavo mesto je postalo jedna gigantska skupina gunđalaca, ljudi koji su se žalili, i iznerviranih ljudi koji su sad morali da odluče šta će raditi narednih sedam sati.
‘Nijedan čovek nije ostrvo sam za sebe; svaki čovek je deo kontinenta, deo celine…’ – Džon Don, 1624.
Samo pomislite: Kakvu bi razliku u vašem životu napravila činjenica da imate neuništivo, čvrsto samopouzdanje u vašu sposobnost da postignete sve ono na čega usmerite svoju pažnju? Šta biste hteli, želeli, čemu biste se nadali ? Šta biste se usudili da sanjate kada biste verovali u sebe sa tako dubokom ubeđenošću da nemate nikakve strahove od neuspeha?
Slušateljka moje radio9 emisije mi je rekla sledeće: Preživela je užasni zemljotres u svojoj domovini, u kojem je takođe izgubila i svog supruga, emigrirala je u Sjedinjene Države sa svojim preživelim detetom, i naporno radila kako bi to dete mogla upisati na koledž. Sada je pokušavala da prati svoj san i osnuje dobrotvornu organizaciju koja se bavi pomaganjem žrtvama zemljotresa, ali je postala obeshrabrena zato što njena vizija nije išla brzinom kakvom je htela.
Nedavni cunami I zemljotres koji je zadesio Japan, možemo posmatrati kao neko strašno vreme, ili možemo te probleme videti kao priliku za izlečenje. Apsolutno je na Vama način na koji koristite svoj um. Možete ‘dodavati ulje’ na proble, a možete pomoći da se on izleči.
Što je više vaša ideja originalnija, to će ljudi moći da vam dele manje dobrih saveta. Kada sam počeo da crtam svoje grafike na pozadinama biznis kartica, ljudi su mislili da sam odlepio. Zašto nisam crtao nešto što bi ljudi iz marketinga mogli lakše da ‘svare’, čitaj: slatke medvediće na rođendanskim čestitkama, ili štagod drugo?
Ja zaista ne volim reč ‘kreativno’. Nekako mi zvuči suviše ‘maglovito’. Beznačajno. Ograđujuće.
