Postoje ti trenuci kada smo nezadovoljni sa sobom i pomislimo, e… da sam ja neko drugi, neko ko ima sve ono što ja nemam, kako bi bila srećna i zadovoljna. Napokon imala bih potpunog mira u sebi i mogla bi da uživam u tome kakava sam. Bila bi ponosna i prezadovoljna. Bila bih puna samopouzdanja!
Stvar je u tome da nam slika o nekom drugom izgleda jako ružičasta i savršena u odnosu na nas.
Stvar je u tome što se poredimo sa drugima i samim tim što nismo kao neko drugi napravimo sebi problem, jer se loše osećamo. Drugi su tu da se inspirišemo njima, a ne da budemo kao neko drugi.
Sve što nam treba nalazi se u nama. Tu, unutar nas je Sve!
Nema nas, naše sreće i radosti izvan nas. Tu unutar nas možemo posegnuti i potražiti sve što nam treba, sve što nam ne dostaje, sve čega god smo žedni i željni, sve što želimo pitati i dobiti odgovore. Imamo svu snagu i mudrost stvaranja, da budemo srećni i zadovoljni sobom.
Sećam se da sam imala jedan trenutak u svom životu, kada sam shvatila da nije loše biti ja, da je sasvim divno biti ja i da to uvek mogu da menjam ako mi se nešto ne sviđa, ali ne zbog toga što ću se porediti sa drugima, već zato što ću gledajući druge u sebi bolje i dublje osetiti i osvestiti šta bih ja!
Taj trenutak malog prosvetljenja u kome sam spoznala da sam srećna što sam ovakva kakva sam se desio veoma spontano i neočekivano.
Postavila sam sebi pitanje.
Reci mi Leci ko bi ti želela da budeš ?
Razmišljala sam o tome neko vreme. Skroz sam se pustila toj pustolovini! Imala sam mnoge kombinacije, ali mi ni jedna nije u potpunosti odgovarala. Biti neko drugi, znači prihvatiti isto tako sve osobine te osobe, one divne i one drugačije i raditi sve ono što ta osoba radi. Meni je uvek nešto bilo ne prihvatljivo, teško ili besmisleno, i tek tada sam sklopila ceo mozaik i shvatila.
Uh… najbolje je biti ja!
Ja sam upravo ono što želim, jer da sam želela biti drugačija, ja bih krenula tim pravcem i bila taj neko drugi, ali nisam. Ovako u svojoj koži se osećam najudobnije i najležernije. Sve mi je poznato. Razumem i prepoznajem svoje postupke, osobine i karakter. Naravno sve što mi se ne sviđa kod mene, sve to mogu da promenim. Volim to što sam ovakva kakava sam, sa svim svojim divnim osobinama i manama.
Ovog trenutka sam najviše što mogu biti, ali taj proces stalno traje i to je divno. Zato i ne moramo biti neko drugi.
Niko nije u potpunosti savršen, i uvek radimo na sebi, da se uskladimo i povežemo sa tom beskrajnom strujom savršene snage i mudrosti, koju dosežemo koliko idemo unutar nas.
Svakog dana smo savršeniji, svesniji i srećniji.
Sreća je samo nivo svesti koju smo osvojili, putujući u sebe.
Jes! 😀
Draga i ja kažem, Jes!