Leci - Svašta…

Kad neko kritikuje, znaj da traži opravdanje kako ne bi morao biti drugačiji.

Neki ljudi kritikuju jer samo tako u svojim očima izgledaju bolji i veći, a radi se o nedostatku ljubavi prema sebi…

Kad neko laže, ima osećaj da će tako lakše, ili sto posto dobiti šta želi. Laž ima tanke nožice, i malo fali da se ljosne. Laž obično boli a ako ne boli, to je već teži slučaj…

Kad neko puno priča, prikriva svoje strahove. Ne podnosi tišinu, jer u tišini se sve dobro vidi, pa ta muka natera čoveka da trtlja i trtlja…

Kad neko ne zna da sluša druge, to samo znači da ne zna da sluša ni sebe samog. Slušanjem sebe i drugih, možemo najviše naučiti…

Kad čovek odugovlači nešto da uradi, to je kao da zaliva lenjost svom svojom ljubavi i još misli da je nekog prešao ili nekom zavarao trag… pitam se kome? He, he, he…

Kad imamo okoreli stav u glavi da nešto ne možemo, kako mislimo da ikako možemo da napredujemo? Jedna stvar se može posmatrati sa mnogo strana, zato, šta nas košta da samo pogledamo sve te strane?

Kad nam se čini da nikada nemamo dovoljno vremena, tražimo opravdanje za to što nismo bolje isplanirali. Uvek je lako sesti, uzeti papir i zapisati šta sve želimo da uradimo. Doduše, ne moramo se kinjiti sa dugačkim spiskom, jer možemo rasporediti na nekoliko dana…

Kad smo nemirni, to znači da nismo u poravnanju sa dušom. Nemir i briga su nekad odgovori na strah jer tog momenta ne vidimo rešenje i čini nam se da je pozitivno rešenje nemoguće.

Kad bi se na tren smirili i rekli, u redu to je to, ali iz ovoga će proizići samo dobro. Verujte čudo bi se i desilo, jer dok ne uzveruješ da možeš, u stvari ne možeš…

Ne morate da verujete… probajte…