Vaš izvor pozitivne energije
Kada je Sokrat rekao: Neispitani život nije vredan življenja, on je branio svoju praksu da studente uči da razmišljaju za sebe, da preispituju ideje koje su im ‘servirane’. Svi mi imamo misli koje su nam servirane od strane naše porodice, društva, kulture. Ove misli koje su nam date su vrlo duboko usađene I utkane u nas, da nam se čini kao da su deo našeg bića, I upravo zbog toga treba da zaronimo I ispitamo ih, ako želimo da imamo život vredan življenja.
Jedna od mojih tajni uz pomoć koje se osećam uspešno I privlačim bogatstvo I brojno izobilje u moj život je unutrašnji aksiom koji koristim bukvalno svakog dana svog života. Glasi ovako: Promeni način na koji posmatraš stvari, I stvari koje gledaš će se promeniti. Ovo je uvek funkcionisalo za mene.
Kada smo opušteni, radosni i u poravnanju sa sobom, životom, mala čuda prate naše korake. Univerzum voli da šalje male znakove, kada smo u vortexu, jer je to prosto zabavno. Univerzum se raduje sa nama, kada smo i mi radosni!
Da li izbegavate red u supermarketu kod kasira koji je namćorast, I koji baca namirnice preko skenera dok ispod oka odmerava mušterije? Probajte ovaj eksperiment koji obožavam da praktikujem. Vidite da li možete da preobratite namćorastog kasira, neprijatnog konobara, ili nekulturnog, nestrpljivog državnog službenika sa svojom dozom prijatnosti I ljubaznosti.
Baš kao što sveća zrači svoju svetlost u mraku prostorije, ljudi koji žive unutar svog Duha daju višu energiju koja može doneti svetlost našim srcima I umovima. Drugim rečima, mi se možemo inspirisati samo time što smo u njihovom prisustvu. Kako da nađemo ljude koji žive svoje živote unutar svog Duha? Jedno merilo koje je za mene funkcionisalo jeste ‘Indeks Radosti’. Kada sretnemo druge ljude za koje mislimo da žive u Duhu, možemo se zapitati sledeća pitanja: Da li nam se čini da im srce poskakuje od radosnog uzbuđenja, I šalje iz sebe signale da oni vole svet I svakoga u njemu? Da li se raduju poslu koji rade? Da li svet vide kao prijateljski nastrojeno mesto? Da li su u miru sa sobom? Da li vam se čine da su prijatni ili kritični prema drugima? Da li nastoje da budu raspoloženi? Da li vole da se igraju? Da li su voljni da budu učenici, kao I učitelji? Da li vole prirodu? Da li su u čudu od lepote sveta? Da li im se lako može prići? Da li osećaju veliko zadovoljstvo da služe drugima? Da li prihvataju sve ljude kao jednake? Da li su otvoreni za nove ideje? Odgovori na ova pitanja će nam pomoći da utvrdimo da li je druga osoba potencijalno inspirativni uticaj na naš život. Možemo to prepoznati po tome kako se osećamo u njihovom prisustvu. Mi prepoznajemo njihovu višu duhovnu energiju, koja žudi da bude aktivna u našem životu. Za mene, ona je poput toplog, prijatnog vodopada koji teče duboko u meni. Ja znam da zračim višom energijom koja me čini da se osećam fantastično!
U toku promocije mog filma ‘Promena’ dobio sam mnogo pitanja u vezi prirode ambicije. Ako je promena ka životu koji ima svrhu, naš prelazak iz ambicije ka značenju, zašto moramo da pobegnemo od ambicije? Šta fali ambiciji? Zar to nije stvar koja nam je potrebna kako bi dosegli svoje ciljeve I ostvarili svoje snove. Znam da zvuči kontradiktorno – zar nije život pun naizgled kontradikcija koje moramo balansirati? Ali zapravo, mi ne moramo da se odreknemo ambicije, potrebno je samo da je premestimo ka stvarima zbog kojih smo ovde da bi ih ostvarili, muzike zbog koje smo ovde da bi igrali. Možete biti ambiciozni u vezi toga da imate smisao u svom životu. Ja ne mislim da nisam ambiciozan sada. Sada postižem mnogo više stvari nego ikad u svom životu: kreiram knjige, pišem svo vreme, živim veoma ispunjen život, zarađujem novac, predajem seminare, I radim svakakve stvari koje radim, ali postoji deo mene koji je toliko zadovoljan I u miru sa onim ko sam ja zapravo I onim šta radim, da ja jednostavno znam da je ovo muzika zbog koje sam došao ovde da igram. Ja jesam ambiciozan, ali ne toliko ambiciozan u smislu sakupljanja. Nije stvar u imanju već u bitisanju – mira I radosti – to vam daje do znanja kada vaše ambicije imaju smisao.
Uvek svoje oči držite otvorenim za nove ideje I misli koje će vas inspirisati I dati vam moć. Kada sam započinjao pisanje svoje knjige ‘Izgovori nestanite’, dobio sam odličan savet od predsednika Hay Hous-a, Reida Trejsija. Rekao mi je da mi upravo šalje kopiju knjige Dr.Brusa Liptona, ‘Biologija Verovanja’ sa obećanjem da će mi se sigurno dopasti. Bio je u pravu. Ono što sam pronašao u Brusovoj knjizi bila je fascinantna, naučnički zasnovana rasprava o konceptima koji su savršeno predvodili moju ideju za knjigu ‘Izgovori nestanite’ – o tome kako naša sopstvena ograničavajuća verovanja stoje na putu ka našem višem, zdravijem, I srećnijem životu. U svojoj knjizi ja govorim o načinu kako da izađemo iz kolekcije neispitanih izgovora koje imamo kao opravdanje zbog čega naš život ne funkcioniše. Brusov rad zasniva se na pogrešnoj predpostavki ljudi da se ne mogu menjati zbog njihovog DNK – da ih njihovi geni čine onim što jesu, daju im bolesti, I drže ih zaglavljene u mestu. U knjizi ‘Biologija Verovanja’, Brus objašnjava zapanjujuće istraživanje koje demostrira zašto mi ipak nismo ograničeni svojim genima, već svojim verovanjima. Bukvalno, naša verovanja mogu promeniti strukturu naših gena. To je još jedan manje izgovor da ne budemo sve što možemo biti, zar ne?
Nadam se da ćete ove godine ići na neki odmor. Reč odmor (vacation) u Latinskom jeziku znači ‘sloboda’ ili osloboditi se od nečega. Na odmoru ste slobodni od svoje regularne rutine; vaše vreme je prazno I odmorno, I možete ga ispuniti sa nečim novim što će vas inspirisati I isceliti. Odličan način da napredujete u svom životu jeste da iskoristite svoj odmor ili pronađete vremena da praktikujete suočavanje sa vašim duboko zakopanim strahovima kao I ograničavajućim verovanjima koje oni stvaraju. Odmor možete imati bilo gde – u novom komšiluku, u novom gradu, ili u novoj zemlji – samo budite novi Vi koji ste fleksibilni I tečete lako isprobavajući nove stvari. Krenite na odmor bez ikakvih garancija – samo krenite, I dopustite da budete vođeni svojim instinktima umesto detaljnim rasporedom. Jedite u restoranu gde služe vama nepoznatu hranu, idite na balet ili fudbalsku utakmicu, posetite džamiju, idite na časove joge, idite na pešačenje prirodom, ili radite bilo šta drugo od čega ste imali strah. Odlučite da želite da prevaziđete izgovore koje ste uzgajali, I usvojite filozofiju da posedujete um koji je otvoren za sve I pričvršćen za ništa.
Afirmišite:
Zar ti nije teško pratiti Tao učenje I biti nezavisan od odobravanja drugih? – ljudi me često pitaju. Zapravo, mnogo je teže boriti se sa: ili traženjem odobrenja ili pokušavanjem da sebe izvadimo iz negativnog talasa neodobrenja.
Bilo je rano jutro, negde oko pola šest. Vina i ja smo hodali pored same obale Dunava, na keju. Prekrasno i savršeno jutro da se počne novi dan, koji puno obećava. Odlično smo se obe osećale! Šalile smo se, i zadirkivale jedna drugu, kako bi se do kraja razbudile. Planirale smo šta ćemo raditi kada dođemo kući, i svaka je govorila o svojim planovima. U toj dinamičnoj diskusiji i dobrom raspoloženju, prolazeći donjim delom pored spomenika na keju, Vina je odjedanput primetila dve vrane kako napadaju malog pacova, i odmah je reagovala.
