Prihvatanje je upijanje koje donosi lakoću i prozračnost svetla u naša nova iskustva.
Odbijanje je isto tako upijanje, koje uvek donosi zgrčenost, ljutnju i beznadežnost.
Prihvatanje je upijanje novih mogućnosti, i novi logičan korak.
Odbijanje je upijanje nepomirenosti da smo to što jesmo i da smo tu gde jesmo, a time odbijamo da u naš život uplovi puno toga divnog i novog.
Prihvatanje je odraz zrelosti, a odbijanje je odraz nezrelosti i detinjastog rasuđivanja.
Odbijanje je upijanje da neću i ne mogu.
Prihvatanje je upijanje da hoću i mogu iako možda ovog trenutka i ne znam kako.
Odbijanje je iluzija da si odvojen od svoga Sopstva, sebe, odbijajući da si deo celine, celog razigranog sveta.
Prihvatanje je kada ujutro izađeš na obalu reke i širom raširiš ruke pozdravljajući sunce i novi dan, a to je kao da grliš ceo svet.
Bilo da prihvataš ili odbijaš bilo šta, zapamti jedno. Nemoj se osuđivati i kritikovati pretvarajući sebe u žrtvu, jer to nikada nisi. Sve je iskustvo kojem ćeš se odenuti, a to je mudrost života, koja jesi.
