Pre nekoliko dana sam imala jedan zanimljiv doživljaj, koji želim podeliti sa vama.
Sedela sam u čekaonici prepunoj ljudi, i čekala da me prozovu.
Pored mene je sedela jedna žena a pored nje čovek, koji se raspričao o svemu i svačemu iz svog života. Žena ga je slušala. Pogledom je pratio okolo ko ga posmatra, kao da mu je to bila potrebna podrška.
Njegova priča iz trenutka u trenutak je bila sve glasnija i glasnija. Uvidevši, da čovek traži pogledom pažnju i odobravanje svoga monologa, nisam više gedala na tu stranu.
Monolog je bio jako negativan. Čovek je pričao priču o svom nesrećnom životu, kao da u njemu nikada ništa nije bilo divno i dobro. Nisam čoveka osuđivala što je ovako pričao, jer je pričao ono u šta veruje, ali….
Osećala sam kako se u meni budi lagano uznemirenje, zbog ovog sada već sasvim glasnog negativnog govora.
Setila sam se tada duhovnog tragaoca i učitelja Moojija, koji govori o tome da kada fokusiramo svoju pažnju, Svest na intuitivni osećaj unutar sebe, tako što zažmurimo i kažemo, Ja Postojim, Ja Jesam, i time prizovemo višu Prisutnost i mir, da nas ispuni. Taj prostor mira i prostornost koja se intuitivno oseti, rastvora i razlaže sve naše negativnosti, trenutno. Prosto sama prisutnost te više Svesti, Postojanja svojim Bivstvovanjem u nama sve negativno izbriše. Na nama je samo da budemo u Tome!
Setila sam se toga i želela sam u ovoj situaciji to da ispitam na delu!
Zažmurila sam, izgovorila sam, Ja Postojim…..Ja Postojim…Ja Jesam…ja Jesam..i za koji momenat osetila sam tu dubinsku tišinu u sebi, kao kada meditirate. Bila sam u toj tišini i svaka reč koja je dolazila od čoveka koji je govorio svoju priču, ja sam propuštala tako što sam bila fokusirana na to mesto mira unutar sebe i nisam se identifikovala sa njom. Naravnoda nije išlo glatko, ali sam želela da se oslobodim nemira koji me je bio uznemiravao, tako da sam posezala ponovo i ponovo za mestom mira u sebi, za svaku njegovu izgovorenu reč…..i desilo se čudo, i meni je bilo fascinantno…
Čovek je počeo da šapuće! Da li možete to poverovati? Da, šapuće….
Otvorila sam oči, ali sam i dalje bila mirna i tiha u svojoj tišini.
Kasnije, kada sam krenula kući, usput sam se smeškala sve vreme, od divnog čuda koje mi se desilo.
Ovo je dokaz koji obično ne volimo, a to je! Kada napravimo promenu u nama, menja se nešto i spolja!
Istina. Leci, divna si. Da li bi htela napisati jednu pricicu o tome sta je svrha zivota?
Važi Cvetak, napisaću.
Hvala ti!
pa ovo je fenomenalno….HVALA TI LECI STO SI OVO PODELILA SA NAMA…
Jamina, pozdrav od Bibija i mene, cmok!
Leci nam je u ovom članku, priči pokazala kako izgleda živeti na dva načina.
Prvi bi bio živeti od ”spolja unutra”, gde dozvoljavamo da spoljni dogadjaji utiču na nas.
Drugi način je živeti ”iznutra ka spolja” ili kako to neki zovu živeti iz srca.
Lepo nam je opisala kako se osećanje stvara u oba slučaja i kako možemo da utičemo na zbivanja oko nas.Primer nam kaže sve da ne parafraziran.
Postoji i način kojim sprečavamo da dodje do spoljnog utcaja pre nego što se dogodi. U nekim svojim pričama sam pisao o tome.
Pre nego što odemo negde gde će biti skup ljudi mi pozovemo naš Izvor, kakogod ga vi zovete a za mene je to Bog i zahtevamo da podigne nivo energije mesta gde idemo. UImirimo se za nekoliko sekundi ili minuta i zahvalimo se. Nikada nemojte da zaoravite zahvalnost. To se može uraditi i u jutarnjoj ”kvalifikaciji”, odredjivanju i izboru kakav će nam dan biti. Isto možemo da zahtevamo od našeg unutrašnje Svetlosti da uvek ide ispred nas da osvetli put kojim idemo i prekvalifikuje sve enrgije svakog mesta gde ćemo biti i ljudi koje ćemo sresti.
Ovo deluje odlično, isprobano.
Veliki pozdrav za divno srce Leci i naravno za sve.
*Zika* drago mi je sto postoje ljudi kao Vi,koji mogu i pre svega hoce,da ispricaju svoje zivotne price i time pomognu,u ovom slucaju,obracam se u ime svih posetilaca ove nase jedinstvene STANICE SVETLOSTI,iz koje crpemo pozitivnu energiju,a koja nam daje izuzetnu dusevnu hranu za nas unutrasnji rast i spoznaju.Znaci uz duzno postovanje koje osecam HVALA I VOLIM VAS…:D
Hvala draga jamina,
Neka Svetlost uvek bude u tebi, pored tebe i ispred tebe.
Volim i ja tebe.
Persiranje nije neophodno.
Ostalo mi je samo da zahvalim da postojiš, i da si sa nama…a takva nam je sudbina i milost velika. Hvala Bogu na tome.
Tvoje reči iskrene i jednostavne dopiru uvek do srca, do istine.
Puno pozdrava!
Od srca srcu. 😀
Veliko hvala Leci jer nam je ovo saznanje i podsecanje veoma dragoceno a ti kao i uvek
nesebicno i umesno sve delis sa nama.Blago nama sto te ima. <3
Zahvaljujem i dragom Ziki od koga sam vec puno toga naucila.
Nema na cemu draga “najzad” . Malo smesno zvuci ovo draga najzad hehe.
Draga Najzad, svi smo jedno!
Žika je legenda, a ti si super pozitivna energija, jeeee!!
Da draga Leci a ti si nam uvek inspiracija. 😀
Vazno je da se razumemo a humora nikad dosta, 😀
waaaaaaauuuuuuuuu, sjajno leciiiiiiiiiiiiiiii
Hvala vesela energijo!
Uh! Kako mi je drago što sam pročitala ovaj tekst, ali i Žikin komentar.
Kada sam pre par godina otkrila sasvim slučajno sadržaj knjige Tajna, ja sam silno poželela da je pročitam i neverovatno je kako je ona prosto sama došla u moje ruke. Poverovala sam odmah u Zakon privlačnosti i shvatila da sam mnoge, da ih nazovem pobede, i uspehe u svom životu postigla upravo zahvaljujući toj svojoj moći pozitivnog razmišljanja, radosti, zahvalnosti… a da nisam imala pojma da se to tako zove. Takođe mi je bilo krivo zašto sam se zbog mnogih situacija grizla i patila, a moglo je da bude mnogo lakše.
Tako sam u jednom trenutku zimus nesvesno privukla i vas, dragi Ratnici svetlosti. Bila mi je tada potrebna velika podrška. “Treba mi da me neko emotivno neguje”, stalno sam govorila tih dana i čekala da se pojavi neka osoba, prijatelj, ali se pojavio sajt! :))) Pojavilo se mnogo autora i umirujući i ohrabrujući Vinin glas. Divno. Čini mi se da otkrivam na vašem sajtu skoro svakog dana baš one tekstove ili sadržaje (nove ili starije) koji su odgovori na pitanja koja me u tom trenutku zanimaju ili “muče”.
Tako sam večeras bila na sastanku gde je bilo desetine ljudi, sa prijateljicom kojoj je nešto baš sve “palo” i vratila sam se sa nekakvom uznemirenošću, a da nema nekog posebnog razloga da bih bila uznemirena, naprotiv. Činjenica je da me prisustvo više ljudi uglavnom oduzima energiju i da mi treba nekoliko sati da se vratim u ono pređašnje stanje.
I sada naiđem na ovaj tekst. Kakvo olakšanje! Pokušaću da primenim za buduće. Hvala!
Draga Irena,
Tako je to uvek! Dobrobit života, Božijom voljom, uvek otvara vrata na koja zakucaš, na bilo koji način.
Hvala vam svima, ja bih se složio sa Irenom….obzirom da imam dg. anx.-dep. poremecaj sa panicnim napadima, nacitao sam se svega u ovih godinu i po dana, i kada sam konacno poceo da izgovaram lijepe, zdrave afirmacije i prestao da “mjaucem”, pojavili su mi se RATNICI SVJETLOSTI, i baš doslovno kao kod Irene da mi prija taj umirujući Vinin glas i želja da podjeli sa svima “nama” ovo sve. Hvala vam jos jednom svima, novi sam, i nisam čest na internetu, ali SUPER STE!
Topli pozdrav iz Zenice!
Da, upravo iz te Zenice od Zabranjenog Pušenja! 😉
Dragi Adnane,
Postoji još nešto što može da ti pomgne, a to je da u toku dana kada god se setiš i gde god bio, u gužvi ili sam. Izreći Ja Jesam, Ja Postojim, i biti u sebi bez misli, slika i uma za trenutak.
Tada će doći taj prostrani mir sopstva, koji će te umiriti i sa čim ćeš se stopiti, ili će ti dati odgovor ako ga tražiš. Što više to praktikujemo, i što više budemo u tome To, taj intuitivni osećaj prisustva sopstva će jačati.
Pozdrav tebi i Zenici!
Jednostavno lepo KAO BONBONICA, Leci, Zika, svi komentari . 🙂
Suzi, čista kao suza!
Hvala.
Draga Leci ,hvala ti od srca sto si sa nama podelila ovo iskustvo,to mi jos vise daje snage i volje da nastavim dalje. Tako je divno kada shvatimo koliko su nase misli i segment namere mocni :)Hvala Ziki i svima na komentarima koje rado pratim.Hvala vam svima sto postojite 🙂
A meni u sad u sredu nije uspelo da uz pomoć ho’oponopono-a potrem tenziju između vozača autobusa u kojem sam bila i jednog drugog s kojim smo se “nadmudrivali”. Na kraju je ovaj naš izašao da bije onog njihovog i rukom mu razbio retrovizor i isekao se. Onda je odlučio da se sam prijavi i ne vozi više. A nas ostavio kao siročiće da čekamo sledeći. Doduše, onaj drugi se nije pecao naročito da ulazi u sukob, ali ga je majstorski provocirao i izluđivao.
Ponavljala ja u sebi žao mi je – molim te, oprosti mi – hvala ti – volim te, ali sam bila svesna da ne uspevam da osetim negde u sebi to što izgovaram…
Hvala ti draga Leci na ovom uputstvu, naučiću ga, čisto zbog sebe…
LJubac!!! 🙂
Draga Miro,
Znam da neću reći ništa novo, ali sve je stvar vere. Misli bez vere nemaju nikakavu moć, a vera ih “obuče” i tada se one šepure snagom, koju smo im mi dali. Postoji mnogo načina kako se mogu prevazići izazovi i negativno, a ho oponopono je jedna od njih. Moje verovanje je da je najbolja mantra za sve što ti dođe u životu reći hvala Hvala.
Puno te pozdravljam i slušaj svije srce.