Mnogi ljudi se žale na to kako se ponašaju drugih ljudi prema njima. Oni osećaju da nisu dovljno voljeni i poštovani. Da ih drugi ljudi ne uvažavaju dovoljno. Da im ne daju dovoljno pažnje, interesovanja, pohvale i ljubavi. Osećanje ili stanje u nama ” ne voli me niko ” je česta pojava u našim životima. Nekada samo bljesne za trenutak a nekada traje i nije nam lako tada.
Mnogi ljudi sebe doživljavaju usko povezano sa onim što misle kako se drugi ponašaju prema njima. Tako osećaj nedostatka u odnosima bilo čega, ljubavi, pažnje ili novca, postaje deo onoga što mislimo da jesmo.
Dakle ako nas drugi neuvažavaju mi osećamo da smo maleni, krhki i šta bi mi takvi mogli nekome nešto da damo, a ovi “veliki” koje takve vidimo, e oni nam zaklanjaju harmoniju života, što su takvi kavi jesu i time nas sprečavaju da i mi dobijemo.
Onako kako mi doživljavamo nečije ponašanje uopšte ne mora da je istina.
Stvar je u tome da mi ne vidimo čisto sebe i svoju realnost, jer je skrivena velom emocija kao naša reakcija na ono što gledamo, i onoga što pogrešno zaključujemo i mislimo o sebi.
Mi smo uvek divni i savršeni, jer smo ispod ovog tela beskrajna i besmrtna svest.
Nije potrebno baviti se našim nedostacima. Potrebno je prihvatiti dobro koje je već prisutno u našem životu, jer je to osnova izobilja svega koje priželjkujemo.
Sve što nam fali i nedostaje, sve što mislimo da nam je uskraćeno bilo da je to pažnja, pomoć, briga, pohvala, priznanje, zahvalnost, ljubav ili prijateljstvo, podarite prvo vi sami. Od sebe krenite!
Sve što nam fali prvo mi sami podarimo nekome, pa ćemo videti kako život može biti sjajan, darežljiv, srećan i pun darova za nas. Darova koji se poput vodopada slivaju ka nama na razne načine.
Izvor blagostanja je u nama a pokrećemo ga sami svojim prepoznavanjem, prihvatanjem i delom.
Pogledajte u svet, pun je lepota i obilja. U svakom trenutku živi blagostanje. Posmatranje i viđenje svekolikog blagostanja koje nas okružuje u prirodi, ljudima, životinjama i svakom trenutku pokreće blagostanje koje je u nama. Prepoznavanje te punoće života na svakom koraku spolja je prihvatanje obilja koje je u nama samima. To je ključ blagostanja.
Svaki i najmanji osmeh je pokretanje energije davaoca, koja pokreće priliv blagostanja ka nama.
Oh, evo je Leci :), opet piše za nas.