Naše misli su oduvek stvarale našu stvarnost, samo što toga nismo bili svesni. Verovali smo u svoju bespomoćnost i samim tim da je sve u našem životu igra slučaja, nekih ne povezanih okolnosti u kojima se snalazimo, kako ko ume.
Svet odeljenosti u kojem živimo, zamišljajući i verujući, da smo sami na ovom svetu i odvojeni kao jedinke od svih ostalih ljudi i živih bića na ovoj planeti, i Božanskog Stvoritelja i Njegove beskrajne ljubavi, nas motiviše i čini privdnu sliku, da smo toliko maleni, ranjivi i bespomoćni, kao da smo u moći nečega što je izvan nas.
Zato čitavog života, dok se ne probudimo, tragamo za odgovorima izvan nas u spoljašnjem svetu. Tu tražimo ispunjenje i rešenje naših problema. Svet odvojenosti od Božanskog u nama i od Izvora, Boga, svega što je beskraj mudrosti, znanje i ljubav, nas drži u ne znanju da sve što tražimo, sve čemu stremimo i što može da nas ispuni i zadovolji u potpunosti našeg bića, nalazi se unutar nas a ne spolja.
Ne može ništa u spolašnjem svetu da nadomesti i ispuniti naše biće, jer mi nismo tako sazdani, stvoreni, i svaka promena, svaki rast i napredovanje našeg bića, može da se odvija jedino u nama. Sve što neko može da učini za nas iz spoljašnjeg sveta je, da nas inspiriše svojim primerom, svojom rečju u kojoj naše biće oseti istinu, svojom radošću, mirom svoga bića, svojim srećnim životom.
Da bi smo kao ljudska bića, bili lišeni svake slučajnosti i bespomoćnosti, napredovali i stvarali svoju realnost, dato nam je oruđe na dar od Božanskog stvoritelja, Izvora.
To je misao u tvojoj glavi, koja izaziva bujicu emocija. Raščitavanjem tih emocija ti se daje da vidiš da li si povezan sa Božanskim u sebi ili nisi. Vrlo jednostavno i prirodno. Pozitivne emocije govore nam da smo povezani, a negativne da nismo povezani sa našim unutrašnjim bićem, našom Dušom.
Sve što nam treba je toliko na domak našeg bića, i tako savršeno jednostavno. Misli su neopisivo moćno oruđe, za stvaranje naše realnosti. Mnogi probuđeni ljudi su svesni toga i slede svoje sposobnosti i svoj dar.
Ono što misliš postaje sadržaj tvoga života. Ako nisi zadovoljan svojim životom, menjaj misli koje su te dovele do toga.
Dolazi vreme u kojem će se naša svest uzdići na neverovatnu lestvicu spoznanja svoje svesnosti, gde će moć misli imati trenutno dejstvo na našu stvarnost. Neće biti potrebno određeno vreme da se poravnamo sa svojom željom, jer u novoj fazi svoga postojanja i svoje svesnosti nećemo više živeti u svetu odeljenosti i dualnosti, već u sveto povezanosti sa našim unutrašnjim bićem, našom Dušom i Božanskim Izvorom.
Draga Leci kao i obicno na pravo mesto u pravo vreme!Sve ali bukvalno sve sto napises tako se uklopi u moju svest,hvala ti na ovom divnom osecaju u dusi!Ljubac i veliko hvala,obozavam te!
Draga, mila Rado, tako je to kada smo svi povezani. Radost mi je velika, da se lepo osećaš čitajući moje reči.
Hvala ti što mi se javljaš, voli te i grli Leci.
Eh, svi mi negde polažemo test onoga što je prividno pojavni svet koji nas okružuje, ako pložimo ovaj životni test shvatićemo da je spoljašnja stvarnost privid i pronaći ćemo radost u sopstvenom biću, ako padnemo, padanju nema kraja u pojavnom svetu sve dok ga shvatamo kao jedinu stvarnost i realnost…
Draga Leci ti si naša svakodnevna inspiracija, Hvala ti 🙂
Majo, korak po korak sve smo bliži tome da raščitamo svoju Božanstvenu realnost! Neki koraci unazad, nekada su najbolja priprema za više svesnosti.
Vi ste svi moja inspiracija takođe. Hvala ti Maja.
Sinoć legoh u krevet, ali san mi nikako u posetu ….
I onda Leci kreće film u glavi, projektor se čuje ….
Nalazim se u Vrnjačkoj Banji blizu izvora Snežnik. Tačnije nalazim se u ogromnoj gomili i trčim, trčim, nemam pojma ni kuda ni zbog čega, ali trčim ko da mi je zadnje…
Osvrćem se, trčeći tako …
Pitam sebe … Gde svi to jurimo? Kuda idemo? Znam da idemo u pravcu centra banje, jer banju odlično poznajem, tu imam i stan ….
Onda se zabezeknuh ….
Pored mene trči čovek isti Ja! Upiljih se u njega u trku …..
Pa to sam Ja!? Pa kako je to moguće!!!!
Pitam tog SEBE, tog “Sinišu 2” – “Gde to idemo ortak, zašto jurimo, jel se negde nešto dogodilo, odakle svi ovi ljudi, jel su i iz Kruševca, MA ČUJEŠ LI TI MENE!!?
Siniša 2 nešto mumla, dahće, mumla o nekim obavezama na poslu, o svađi sa ženom, o nedostatku para, o uticaju efekta staklene bašte na …… Mumla i dahće…. i trči ….. izbezumljen i smoren ….
Ja, tj. Siniša 1 počinjem polako da se gušim (nije zbog kondicije), uhvatime me neka teskoba, poželeh da odmah napustim ovaj nepregledni tok ljudi koji pritiču i odlivaju se od izvora ka centru banje …..
U dva tri skoka dođem do ivice trotoara i uspem u svojoj nameri, napustim reku ljudi koja nekuda teče …..
Sinišu 2 već jedva da nazirem u daljini. Žao mi čoveka, trči u predivnom parku, a samo misli na probleme ….
A, Ja, Siniša 1?
Shvatam ….
Počinjem da se smejem, polako, a potom i da vrištim od sreće!!!
Sve to jasno osećam i to sve jače i jače, a ne spavam Leci, samo žmurim!!!!
Preplavljen sam srećom i shvatam da sam dušu koja se sada sladi u srcu, odvojio od tela i beskrajno opterećenog uma (prepunog ega i emotivnih stranputica), tj. od mene, Siniše 1 ….. (valjda je sad stigao i do Trstenika …).
Osećam prisustvo i drugih duša koje stoje pored staze i uživaju u lepoti prirode i predivnim informacijama koje šalju fotoni svetlosnog snopa ….
Osećam i tvoje prisustvo Leci, i tvoje Vini i svih ratnika svetlosti, svih slobodnih ljudi!!!
Radujem se, jer sam se bar na trenutak oslobodio svih ovozemalskih okova i emotivnih stega ….
Od Siniše za Leci i Vini!
P.S. Kako Tanjug javlja, videli su Sinišu 2 kod Ćićevca, trči ko Huantorena!
Siniša, potpuno, ali potpuno sam oduševljena tvojim doživljajem, tvojom pričom!
Kako je divno i očito, da u svakom trenutku dobijamo pomoć i podršku, Božanske ljubavi, da pojmimo, da shvatimo, da osvestimo, da osetimo svoje biće i sve šta se u njemu dešava, pomera i uzdiže.
To su trenuci najslađe slobode. Ona je zakoračila u tvoj život, i sada hvala Bogu nema povratka na staro, nikada više! Sve više i sve češće će nastajati ovakvi trenuci slobode, probuđenog Ratnika Svetlosti.
Radujem se svakom tvom novom saznanju, i pomeranju ka unutar dublje, makar to značilo, da je Siniša 2 otišao i na kraj sveta!
Inače, bez sve šale, postoji kraj sveta!
Nalazi se u jednom selu kraj Novog Sada, koje se zove Kovilj. Na kraju toga sela se nalazi manastir. Ispred manastira je veliko debelo drvo, pretvoreno u malu bogomoljku, a malim putićem sa strane se ide do kanala, gde ljudi idu da se kupaju ili love ribu pecaroši, po čemu je ovaj kraj poznat.
Poenta je u tome, da je nekada postojao samo jedan put vodi do sela i manastira, kao slepa ulica, zato je mesto oko manastira prozvano za kraj sveta.
Hvala Ti Siniša, u moje ime, Vinino, i svih Ratnika Svetlosti!
Dragi Gospodine Isuse Kriste, svom te svojom poniznoscu molim da sve negativne misli i strujana upucene prema meni, od bilo koga, od bilo kuda, pa i od mene same, u svijoj ljubavi pretvoris u pozitivne misli i strujanja i odasiljes ih na blagoslov svijeta..Hvala beskrajno
Lorena, prekrasna molitva iz srca rečena, prekrasno!
Uživala sam dok sam je izgovara i doživljavala u srcu.
Ljudi pa šta se to vama dešava, svi ste počeli divno da pišete i da me divno inspirišete.
E, to je baš divna ideja, da možemo odgovoriti na neki tekst, našim inspirativnim mislima, rečima i emocijama ili molitvama!
Prekrasno Lorena, hvala ti prijateljice.
Mi o vuku vuk na vrata! Tako je i sa mislima, kad god pricam o nekom uz jaku emociju pojavi se u narednih 10h, misao se manifestuje toliko brzo da ja stvarno uvidjam da vise s pricom nema sale… Dobra nasa Leci uvijek prava prica za mene od tebe, poljubac veliki!
Biljana draga, jeste u pravu si, dobro ti to primećuješ! Verujem ti!
Sve se ubrzalo ljudi, sve!
I promene i manifestacija!
Promene, naš napredak, sve što se dešava u našem životu se brzo dešava i manifestuje.
Nekada je bilo potrebno, mnogo više vemena da se nešto manifestuje, ali sada je to neuporedivo brže, i to je divna vest, jeeee!
Sada, mnogo brže i mnogo jače možemo uticati na svoj napredak, zato samo napred, ljubi te leci.
Volim vas svih
I da, desava nam se Leci nasa, svi smo, da ne kazem zaglibili do grla, ali hvala dragom Bogu, koji sa svojom miloscu pokaze i kraj i pocetak, a tebi draga nasa Leci, takodjer beskrajna hvala, ti si nam bila i jos uvijek si i bit ces, svijetlost, ljubav i energija u ovozemaljskom svijetu i vremenu. Ljudi, radimo na sebi, ljubav prema sebi stavljajmo ispred svega, i svi cemo dotaci visu svijest, na dobrom smo putu. Ako nemate kome da kazete sve sto mislite da ste lose uradili u zivotu, primjerice manipulirali nekime itd., najjednostavnije vam je otici u crkvu i sve ispovijediti, a onda krenuti uz Leci. Vjerujte, i ja sam tako. Odmah osvijestite i mozete cisti u zlatnu svijetlost. Hrabro, Svevisnji je uz nas. Puse svima s mora :-))))
Lorena draga, svi smo mi potrebni jedni drugima i baš takvi kakvi smo mi, takve ljude i privlačimo i dajemo jedni drugima podršku i pomoć samim tim kakvi jesmo, šta mislimo i kako postupamo.
Verujem da je dobro ispovediti se, mada to nisam nikada uradila na način kako si ti ali sam iskreno raugovarala sa sobom mnogo puta gledajći se u ogledalo, gde se vidi i oslikava svaki i najmanjim mig moje neiskrenosti i pretvaranja, tako da razumem kako istina oslobađa, ne zato što sam to pročitala, već što samto osetila na sebi.
Razne su lekcije koje dragoceno dobijamo da bi smo postali slobodni, onakvi kakvi zaista jesmo!
Jes!
Poljubac sa Panonskog mora, he he he ljubi te Leci.
Tako je Leci, bitno je da smo odabrali promjenu. Svatko odabere svoj put. Meni osobno bilo je teze pred ogledalom, pa sam odabrala ispovijed. Nakon toga, ogledalce nosim cak i u tasni hihi. Kad god se vidim, u staklu izloga, parkiranog automobila, u mobitelu, bilo gdje, pozitivna misao izlazi. Naravno i osmjeh. Ma mi smo divni svi skupa!!!
Promena, promena, promena i da vidiš radosti na sve strane!
Bravo!
He he he znači ogledalce moje svuda, he he he bravo!
Slažem se, svi smo predivni i svi smo Božanstveni!
Divno je citati sve vase tekstove a nasa Leci nase sunce sve nas veze u jednu celinu u ljubav !!!:)HVALA LECI
Draga Snežana, Evo već sada sve vas grlim i ljubim i svi ćemo se prepoznati, kada za to dođe vreme.
Dragi moji sve sto ovde pisete meni zvuci poznato.Medjutim svo to saznanje mene jako plasi.U kom smislu plasi .? Cujem svoje misli u drugim ljudima.Kako se ja osecam tako se drugi ljudi ponasaju.Sve se tako brzo manifestuje,i mene to jako plasi,ne znam zasto.Kada sam to spoznala bila sam ushicena,leprsala,isla slobodno u zivot,dok bujica emocija prema majci me nije odvela drugim putem.Totalno se sve preokrenulo u meni.Pukla sam i opet izgubila kontrolu nad sobom i zatvorila se u kuci,ali snaga misli neprestaje.Ono sto mene jako,jako buni je to sto mislim da niko nepostoji,da nista nepostoji,da je sve velika zabluda u mojoj glavi.Planiram i da posetim psihijatra jer ne znam kako da prihvatim cinjenicu da je sve u mojoj moci.Onda ljudi oko mene nepostoje,onda sve ovo ovde nepostoji,sve je onda izvor maste . Gde je tu realnost ? Sta se desava,pomozite mi da shvatim . Ja osecam promene,ogromne promene,ali valjda mi moj super ego nedozvoljava da to prihvatim ! Pomozite mi molim vas,kako da razumem sve sto se dogadja.Sve ovo izgleda kao san,a stvarnost je negde daleko.
Draga Ivana, lepo si rekla odmah na početku da si se prvo jako obradovala i bila srećna, kada si shvatila da misli manifestuju našu realnost, naš život, a sledeća reakcija je strah i zatvaranje u kuću.
Ovo nije neprirodna reakcija, jer ovo je revolucionarno saznanje, da sve što mislimo, postaje naš život i da u skladu toga privlačimo i ljude u svoje iskustvo, dakle mi smo odgovorni za naš život, jer ništa nije slučajno, sve mi sami kreiramo. Prihvatiti činjenicu da smo sami sto posto odgovorni za svoj život koji vodimo je fantastična, oslobađajuća, jer ne zavisi od neće slučajne sreće već od nas samih, mi to možemo kreirati i menjati ali tu više ne možemo nikoga kriviti ili na bilo koji način imati neko opravdanje ako smo ne zadovoljni i nesrećni….e odatle dolazi taj osećaj nemira!
Ivana, nema potrebe da se bojiš, jer ne manifestuje se sve tako brzo i tog trenutka kada odlučiš da će tvoje misli biti pozitivne, ti prekidaš tok negativnih stvari u tvom životu. Nemoj se bojati, daj sebi malo vremena da promeniš svoje misli. Imaj malo strpljenja i ljubavi prema sebi da naučiš na drugačiji način da funkcionišeš.
Budi srećna da si otkrila istinu, da tvoj život zavisi jedino od tebe, jer to je blagoslov. Dobila si ovo saznanje, jer si spremna za to i svesna si da je to istina i tu istinu više ne možeš izbrisati, zato saberi svoju snagu i kreni korak po korak, pozitivne afirmacije, iskreni razgovor sa sobom, ogledalo ispred sebe. Kreni da učiš sebe da voliš, to će ti dati utvrđenje u sebi i snagu u sebi, na koju možeš da se osloniš a i meditacija pomaže da se postigne veća ravnoteža i harmonija u sebi.
Želiš biti gospodar svog života a ne sluga, koji zavisi od nekog drugog. Data ti je prilika da izgradiš svoju slobodu.
Nema mesta panici, jer ti možeš, hoćeš i želiš biti srećna i imati srećan život.
Ljudi oko tebe postoje, naravno da postoje a realnost je onakva kakvu je mi napravimo, ona je uvek u skladu sa nama a sebe uvek možemo da menjamo.
Dođi na forum i poveži se sa divnim ljudima i tamo ćeš dobiti dodatnu inspiraciju.
Želim ti svaku sreću i kreni prvim korakom, tvoja sreća i mir su mogući i ti to zaslužuješ.
Voli te i Leci.
Ovo je bio vraski dobar odgovor!!! Nasa predivna,blagoslovena LECI!
A ti,Ivanice duso,samo polako! Posmatraj taj strah i paniku u tebi,onako ladno posmatraj,kao film na TV-u,kao da se to dogadja nekome drugom,a ne tebi !
Nisi sama,ako ce ti biti lakse:-) Evo i mene panicara! U ovom slucaju to mu dodje strah od prihvatanja odgovornosti! Sve je na tebi,pa ne znas kud ces! Saznacemo,zar ne?!Samo prati ove korake koje je Leci ovde iznela i uzivaj 🙂 i opusteno 🙂 i pozdravcic za tebe 🙂 i javi sta ima :-)))