Zamislite ovo, probudite se svako jutro i najbitnije pitanje koje sebi postavite jeste: Kako ćeš danas pomeriti svoju granicu komfora?
Zamislite da se budite i počinjete dan takvom rečenicom? Kako bi to bilo? Prijatno? Verovatno ne. Isceljujuće lekovito? Apsloutno da.
Komfor ne treba da bude naš san nad snovima, naš simbol ostvarenja, i nedostižni cilj, tome ne treba da težimo. Komfor je iluzija, i nešto što nas umrtvljuje, bez presedana. Uvek je tako. Uživamo malo u njemu, i onda nam dosadi, i krene da nam izjeda dušu. Zvuči dramatično, ali i jeste. Znate onu rečenicu: Umrli su, još uvek ne otkrivši muziku u sebi. Brrrr! Sledim se od ove rečenice, a činjenica je da tako živi većina ljudi, iz dana u dan.
Za sve naše probleme, bolesti i nezadovoljstva lek je kreativnost, pokret, udah, trud, volja da nam bude bolje. Uposlene ruke su srećne ruke. Uvek kad se osećam loše ja znam da sam lenja, jer stagnacija ide protiv svake naše prirode. Mi smo dizajnirani za pokret, za stvaranje, za davanje.
Nemojte se plašiti da se nećete dovoljno odmoriti u životu, ili da ćete se preterano oštetiti, pa brinete zbog toga. Nećete, jer sve što date UNIVERZUM MORA da vam vrati, uvek, to je zakon. Možda ne kroz posao (situaciju) koji trenutno obavljate, ali kroz neki drugi da. Život funkcioniše po tom principu za svakoga od nas. Verujte životu, verujte da će se uvek postarati za vas, da imate svega što vam treba i što želite i više nego dovoljno.
