Veliki sam zagovornik toga, da je izuzetno bitno i važno u životu reći ono što mislimo, i u šta verujemo, jer od toga zavisi kako ćemo sami sebe doživljavati i vrednovati, a i to kako će nas drugi videti i prihvatiti.
Ako idemo linijom manjeg otpora: ćutimo, ulagujemo se, ne otkrivajući se drugima ko smo i u šta verujemo – ljudi nas neće ni videti, a kamoli poštovati.
Slično ćemo i mi sami sebe osećati, da smo maleni i da nismo dovoljno vredni.
Osluškujući sebe i ispoljavajući svoje biće, vremenom ćemo doći do čarobnog trenutka, kada ćemo biti dovoljno jaki, stabilni, i smireni, da nas tuđa mišljenja i pametovanja neće ni doticati, pa ćemo mudro ćutati i uživati, jer ćemo spoznati da je nekad ćutanje najbolji odgovor za sve strane.
Svemu tome je predhodilo ispoljavanje, ispoljavanje, ispoljavanje…
The best of …